razgovor završava. mrzim sekundu kada čujem beep s druge strane.
mrzim kraj. mrzim gledati film posljednjih nekoliko minuta. mrzim čitati zadnjih par stranica knjige.
mrzim se pretvarati da znam kada je kraj nečemu što je lijepo. nije li jedna narodna naglasila da upravo to NE traje.
mrzim kada se ne trudiš. i pokušavam te kriviti za to, ali u principu jedino sebe mogu optužiti. nisi borac. odustaješ, a ja to znam. i zašto me svaki put tako iznenadi?
mrzim potrebu da te čujem. mrzim to što si daleko, a prije si bio i više nego blizu. mrzim što vrijeme zaobilazi sve što smo stvorili. troše se stranice, postaju žute i poprimaju specifičan miris. miriše na godine. mrzim što ne znam kako ti je. i što te ne čujem bar jednom tjedno da vidim pod kojim ti se kutem koljeno savija. mrzim činjenicu da pored mene sjedi netko s kim bez problema stalno pričaš. mrzim što nije ništa nalik tebi. mrzim što mu je svejedno i što ne eksplodira nego me pušta da se sama ljutim. ti mi to nikad ne bi napravio. mrzim što te nema. mrzim.
Post je objavljen 23.03.2010. u 17:34 sati.