Ponekad se pitam jesam li ja glupa ili svi oko mene :-)). Zapravo, ne ponekad, nego često. Odgovor je svi i ja :-)).
Konkretan povod jesu prigovori blog.hru. Posebno me smetaju kad blogeri zahtijevaju profesionalno ponašanje, odnos Blog.hra prema njima/nama.
Profesionalno, za razliku od amaterskog. Koliko se sjećam, amatersko je kad nešto radimo iz vlastitog užitka, besplatno (!). Dok je profesionalno, nešto za što se školujemo, obrazujemo, plaćamo i plaćeni smo. Npr. amaterski ću prčkati po dizajnu svog bloga, možda nešto naučiti, možda još nekome nekaj sprčkati, za to možda dobiti kavu, čokoladu, neki mali znak pažnje koji bih dobila ovako ili onako. Profesionalno bih trebala imati neki papir, tečaj, zvanje, žiro-račun i kvalitetno raditi dizajne. Svoje, ne preinake već ponuđenih predložaka. Naravno, jednako tako trebam za svoju kreativnost i znanje biti plaćena.
Isto je tako s pisanjem. Pisat ću profesionalno, svoje tekstove nuditi izdavačima, tisku, lutati od vrata do vrata i preklinjati da netko baci pogled, jer sam najbolje što se književnosti u Hrvata dogodilo od Krleže, a i od stoljeća sedmog kad nisu ni znali za papir, vjerojatno ni za pismenost :-)). Ili ću ovako lijepo amaterski tipkarati, bez brige i pameti. Ne obijam vrata, ne plaćam lektora (svima trebaju lektori), ne plaćam tečajeve kreativnog pisanja (postoji li nekreativno pisanje?), ne trošim na papir, toner, ne opterećujem se tuđim mišljenjima. Čista amaterka :-)).
Gdje je sad tu naš dragi blog-servis. Je l' ga plaćam? Ne, plaćam samo net. I čisto sumnjam da naši mili i dragi provideri pod pohlepnom šakom T-come daju jednu jedinu lipu blog.hru, bez obzira koliko nas visi tu.
Ali, jako smo glasni i jako nezadovoljni kad nekaj zašteka. Upgrade. Svi mi koji smo dovoljno dugo na netu, doživjeli smo raznorazne apgrejde na raznoraznim mjestima. Ne znam ni jedan koji je savršeno protekao. Uvijek su neki feleri, previdi, zavrzlame.
Kao i u životu, onom offline. Uzmite banalan primjer farbanja stana i možda apgrejdanja namještaja :-)). Nađite mi nekoga tko nije, tjedan dana nakon sve te muke našao detalje koje treba popraviti. Da ne spominjem kako takvi zahvati obavezno traju daleko dulje nego što smo planirali.
Usporedite to s Blog.hrom. Ista stvar. Samo kaj nemamo generalno čišćenje nakon, to netko drugi radi. Jednako tako nemamo generalno ispražnjen nofčanik :-)). Imamo pokoji tekst koji je nestao u dubinama neta, jer ga nismo spremili na vlastiti hard. Imamo možda malo više za čitanje, jer nismo mogli prije. Malo manje komentara.
To je velika tragedija? Ili još jedan u nizu prigovara na neprofesionalno ponašanje Bloga. Tko očekuje profesionalno ponašanje, a da ga ne plati? Mi, očito :-)).
Posebno obožavam kad se na to sve nadovežu prigovori o listama. Cool i Almost cool. Tko tamo treba biti, tko tamo ne treba biti, zašto ovaj je, a onaj nije, zašto ovo, zašto ono. Najčešće je suština tih prigovara: zašto JA nisam.
Ne znam koji su kriteriji za ulaske na liste, za premještanje iz Almost u totalno Cool. Pretpostavljam, samo pretpostavljam da se tu radi o broju posjeta. Možda i o tome tko posjećuje, ako su to većinom blogeri sa lista, onda možda su i veće šanse taj čitani autor dođe na koju listu. Jednako tako, količina tekstova, koliko često su novi, koja je uvjetno rečeno kvaliteta. Ne mislim tu kvalitetu u književnom smislu, nego koliko su zanimljivi.
Naravno, netko to određuje. Po svom ukusu, mišljenju. Čak ni ne znam je l' to jedna osoba ili više. Za mentalnu dobrobit, nadam se da to radi više osoba, jedna bi jako brzo skretenula :-)). Ti koji to rade, jesu li plaćeni? Ili dobrovoljno, amaterski, iz ljubavi rade?
Ako se radi o dobrovoljcima, kaj se najiskrenije nadam da nije, onda imaju svu moju sućut :-)). Ako su plaćeni, čak tada imaju moju sućut, u malo manjoj količini. Treba proći kroz ovo sve more tekstova ... već mi je zlo pri pomisli. Ako su plaćeni, nedovoljno su plaćeni :-)).
No, ono što primjećujem, liste se redovito obnavljaju, dolaze novi blogovi, na naslovnici su česti novi tekstovi. Znači, daju si truda. Mogli bismo to cijeniti. Ili nam je jednostavnije prigovarati što nismo na nekoj listi, spominjajući teorije zavjere, svi su protiv mene, pozivajući se na neukus i nekvalitetu ostalih koji su na baš toj listi blablablablabla.
Ili, još gore, kad već jesam na listi, zašto mi tekst nije i na naslovnici. Zašto, o zašto, zašto mene nitko ne voli, svi me mrze i nitko mi neće kupiti čokoladu :-)). Tu se ponovno teoretizira o zavjerama, o favoritima pa se zna komentirati izgled onih koji su često po naslovnicama. Oh slavo, teška li si :-)).
Evo, konkretan primjer. Moj blog :-)). Na Almost cool listi sam. Jako sam ponosna, hepi zbog toga :-)). Jesam :-)). Dugo sam tu, nije da baš redovito pišem, nije ni da zanimljivo pišem, imam jedan svoj mali krug, svih dva i pol čitatelja :-)). Ah da, ne smijem zaboraviti da mi je blog lijep :-)).
Zašto nisam na Cool listi? Ne pišem dovoljno često, teme koje «obrađujem» ili uništavam nisu zanimljive širem krugu. Kvalitetu ne želim ni spominjati, ne pada mi na pamet išta pozitivno o vlastitoj kvaliteti, osim kaj sam pismena :-)). Ili nisam ni to :-)).
Zašto moji tekstovi nisu na naslovnici? Ako jesu, onda su u Flash vijestima, kratka crtica. Usput, do sada ih je bilo tri, nije da brojim -smajlić koji skakuće od čiste sreće i ponosa- :-)). Zašto ni ovaj tekst neće biti na naslovnici, eventualno opet u Flash vijestima? Eh, sad je to malo veći problem. Naime/nanick, primjetili ste da svaki tekst na naslovnici popraćuje, predstavlja nekoliko rečenica. Nekoliko rečenica iz tog teksta, koji ga opisuju, sažimaju i o kojima ovisi hoćemo li ga pročitati u cijelosti.
Nekoliko rečenica iz teksta! Tu je problem. Nađite mi ulomak u ovom prokleto dugačkom tekstu kojim ga možete popratiti na naslovnici. Nađite te rečenice i vodim Vas na večeru :-)). Jednostavno, ne pišem tako. Ne olakšavam posao onima koji uređuju naslovnicu, ne mogu kopi/pejstati dio mog teksta, naći neku slikicu i puknuti ga gore. Uostalom, Vi koji me čitate, pokušajte smisliti tekst kojim biste saželi ovo čudo, jednako kao i bilokoje drugo čudo koje sam otipkala :-)). Nešto kratko, jasno, jezgrovito. Mission impossible :-)).
Ali, za to sam si sama kriva. Niti cendram niti prigovaram. Sretna sam, presretna svojim mjestom na Almost cool listi, svojim dijelom blog.hra, onima koje čitam, onima koji me čitaju.
No, oni koji prigovaraju, trebali bi ipak razmisliti. Pogledati te svoje tekstove koji nisu izašli na naslovnici, vidjeti ima li u njima odlomak koji netko bio plaćen ili ne, može kopi/pejstati. Po meni, to bi bilo prvo. Zatim, opet pročitati te se zapitati je l' ovo zanimljivo samo meni ili i drugima. Je l' možda opet piskaram o netu baš u vrijeme kad je ponovno neka saborska kriza ili se približava Uskrs pa će prije na naslovnici biti tekstovi o slavljenju, smislu, običajima vezanima uz taj blagdan nego moje tupljenje o kaj ja znam čemu ili opisivanje kako sam lijepo provela prošli vikend izležavajući se i lokajući domaće misno vino :-)). Dobro, zbog misnog vina, mogla bih proći, ali onda nek' to vežem uz Cvjetnicu, dodam nekaj, nekaj smislenog i pomolim se Blogovskim boginjama :-)).
Jeste shvatili što želim reći, što je nepjesnikinja time htjela reći, a posebno što je mislila dok je to pisala :-)). Ako niste, onda Vam je savršeno jasno zašto nisam na naslovnici. Jednako kao što biste morali osjetiti golemo olakšanje jer ne birate tekstove niti morate smišljati ... (ostala sam bez inspiracije) nešto :-)).
Prigovori, kritike :-)) ...
Gdje su nestale pohvale :-)) ...
Barem za trud :-)) ...
Post je objavljen 23.03.2010. u 01:41 sati.