Sve mi je ovo tako novo. Ne znam kako da se ponašam, da li da mu šaljem poruke ili da čekam da on pošalje meni. Hoće li on pomislit da sam jedva čekala da ode i da ga se riješim ili će pomislit da ne može disati od mene ni na brodu... hmmmmm
I tako dobijem ja u 4 ujutro njegovu poruku da je trenutno na signalu pa mi šalje pusu i puno me voli. Ja onako u polusnu odgovaram i ne gledam u iphone jer mi previše svijetli, odgovaram i ja tebe..... Tek ujutro uviđam da sam napisla to kao da je tu blizu, uz mene....I evo opet dileme....Jesam li to napisala prehladno, jesam li trebala još nešto napisati ili je ovako dovoljno? Ajme što sam naporna, ajme što je on naporan....
Nisam prva žena čiji je muškarac na brodu. Znam da su sve one prošle svoj prvi put. I njegova mama je udana za pomorca. Tata kapo je dao puno savjeta svom sinu pomorcu, a mama kapo je dala puno savjeta meni.
Sve mi frendice kažu pa sad buš se odmorila od njega. Ja se cure moje ne trebam odmarat od svog muškarca. Zato je moj. Izabrala sam si ga da se ne odmaram od njega već da se odmaram s njim.
Pa super ti je, ti sad radiš kaj hoće, dižeš se kad hoćeš, nikome ne trebaš polagat račune, lovu dižeš s računa....DA DA DA, sve je to istina. Ali njega nema kraj mene. Kad me naljute na poslu - nemam se kome izjadat. Kad čujem dobru priču - ne mogu je njemu ispričati. Kad ga želim poljubit - ne mogu, kad ga želim zagrliti - ne mogu. Ma samo kad ga želim čuti - ne mogu.
Sad se pitate pa koji mi je ku..c bi da sam se upuštala u takvu vezu? Ljubav. Da, samo ljubav. Čista i jednostavna.
Došla je ta ljubav davno. Imali smo 12 godina....
Post je objavljen 22.03.2010. u 16:52 sati.