Marketing
Alter ego
Dobri smo si mi,
a i s Indyem isto.
Jučer je dobil vritanjak, izludil me, bona fide,
ne jako, onak, laganica, bona fide.
Tera se Dona i ovaj je lud i dosadan.
Hiperaktivan, hoda po kući gore dole, pustim ga na balkon,
eto, za tri minute cvili, hoće unutra i tak čitav dan.
Poživčanil sam.
Komentiram ukućanima kak je glup ko ćuskija.
Veli žena:"Sad barem možeš vidjeti kakvi ste vi muškarci,
kada pimpekom razmišljate"
-Hej, kak ti mama, si ju zvala kaj u zadnje vrijeme.
Onaj mali psiholog od Luke, drži predavanje:
"Pa dajte se smirite, ignorirajte ga, budite strpljivi, to će ga proći.
To je jače od njega, njemu hormoni rade"
- Znaš kaj i ti si mamu nazovi.
Odem spat, ovak odmoran uvijek u nekom polusnu,
i usnim u praskozorje.
Eto i sna, da sna, to noćne more.
Globalno zatopljenje, siromaštvo, glad, nekakve banane,
žeđ, rat, neimaština, borba, a vruće ko u paklu.
Sanjam nas, kao poslje neke kataklizme.
Užasavam se. Pa nismo valjda dotle došli.
Ccccccc, u oči ga gledajte, vidi nema zuba.
Čujem cviljenje, tuljenje zvjeradi.
Budim se.
On stoji meni pored kreveta.
Dižem se, ovaj skače, maše repom, cvili.
Je da me spasil noćnih mora, no:
"Daj Indy, fakiši se od mene"
Nikog doma, svak svojim poslom, tam na stolu cedulja:
-skuhaj mahune i ispeci vratinu. Bio je vani.
Nekad je pisalo i "Volim te"
Jučer sam smazal sa parizerom čitavu majonezu i
prisjela mi.
Da kaj toliko žderem, da na kaj bum ličil sa pet banki.
-Hej tuko, sad imam tih 50.
-Ha, dobro 60.
- Ne 100, maspater.
Ovaj dalje cvili i tuli, a ja se pravim tulav i malo tipkam ovo.
Već smo imali duhovne vježbe, one jutarnje.
Sad sam sam sa sobom, s njima.
Već sam skužil, od prije nekog vremena da pričam sam sa sobom, ili s njima.
Kaj bi rekel Frojd na to. On je sve vezal za mamine sise i pimpeke,
ili je to od umrlih sivih stanica.
Doduše, još se doma znam vratiti sam.
Ufff, kak paše hladan tuš.
Valjda su mi se čipovi u ludari pregrijali od noćašnjeg
"globalnog zatopljenja"
Zapravo i volim biti sam, onak se zakukuljiti, zamumuljiti,
odsjeć od svijeta, od zbilje.
Možda je stvarnost zbilja fikcija,
izazvana nedostatkom alkohola.
Nema ljepše kad ti je mozak natopljen u alkoholu.
Nit brige, nit pameti.
Kak to meni zna reći moja draga:
"Ti i tvoj kokošiji mozak, natopljeni u alkoholu."
Idem deci kuhat ručka.
Update!
Ručak kuhan, čeka.
Našo ja protu otrov.
Vrata od balkona odškrinuta,
on na balkonu, a ja:
"Di je Dona Indy, di je, aaaa, eno jeeeee, ja je vidim"
Ovaj izbezumljeno već satima gleda i pali se,
a ja svakih malo to: "Di je Dona?"
Jebem ti pičku, ode nam pamet.
Ima moja pravo, kurcem mi mislimo.
Daj,... ima ko kaku kuju?
Ma ne za mene, neeeee, za Indya!!!
Post je objavljen 16.03.2010. u 08:29 sati.