Evo već neko vrime nemam fotoaparat, osoba koju sam zamolila da ga odnese na servis vjerojatno to nikada neće učinit. Iako ako ona nema vrimena ne znam ko ima... al eto nije joj pripritet...
Neću žugat, nego samo objašnjavam zašto će ovaj post bit bez fotografija koje bi ga dodatno ukrasile.
Ova je zima baš bila kišna i duga.
Ne znam kada je zadnji put vikend bio sunčan. Al evo izgled da ipak ide na bolje...
Povratak u planinu uvik je veselje, ali povratak na Velika vrata, planini , bonus je veselje.
Divno je kad skužim da i nakon dva miseca ne pentranja nisam ništa izgubila na kondiciji, pa mi zapravo uspon predstavlja samo užitak bez onih primisli "šta je meni to trebalo"
Ustvari jednom se dogodi klik u glavi nisam svjesna kad mi se to dogodilo niti se to postepeno događalo. Samo sam jednog dana umisto filma "šta je meni ovo trebalo" počela uživat u filmu "Bože hvala ti na ovoj lipoti".
Ustvari kad sad promislim, trebala bi Bogu zahvaljivat šta sam skužila da je to lipota.
Jeli možda tako kod puno stvari ne vidimo njihovu pravu lipotu. Jer na prvi tren izgledaju teško , naporno, besmisleno...
Treba li nam fotoaparat da vidimo kako nam je negdi lipo.
Izgleda da triba.
Tek kad zamrznem neki trenutak shvatim koliko sam u njemu uživala.
Sada sam zamrzla cili ovaj vikend.
I uživam u prelistavanju fotografija. Miljona sličica koje su predivne...
Kako u dva dana stane cili jedan paralelni svit.
jedino se malo teško prišaltat.
Doduše lakše bude kada znam da je sezona tek počela, i da će se ponavljat, ponavljat i ponavljat
A tek koja je sreća šta znam da se opet prikazuje onaj film "hvala ti Bože"...
Post je objavljen 15.03.2010. u 14:17 sati.