Marketing
ĆUTI SE
Nedilja je, lipo je. Za divno čudo opet sunčano. I kako je ovo vrime skroz zamantano triba iskoristit svaku sunčanu zraku i uteč vanka. Prošetat i maknit se iz četiri zida i od kompjutera.
Kako je kiša danima nemilice padala nisam mogla povirit do naranči. Pa tako ovi lipi dan koristim za šetnju i ujedno da bacim oko šta ima novoga.
U zraku se ćuti proliće. Mirišu, narcisi, zumbuli.
Naranče su pomalo počele listat.
Mendula u susida je već ocvitala.
U neobrađenom dijelu polja našla sam šparoge.
I nabrala šušaka ( maslačak).
A našlo se tu i lipih proljetnih bojica.
Jednako tako sam primjetila da su i preostale palmice dobile noge. Ostala je još jedna.
Hmmm… a da počnem uzgajat ovu vrstu palmi šta imaju noge!
E, da…. neki čudni ljudi su se ovde doselili.
Iznenada čujem glasno av, av….
Šinjorina sa nekim psom se uputila putem prema doli. Pogledala me i ni šuć, ni buć. A troke da je pozdravila. A njen pas laje na mene kao da su naranče njegove. Svašta.
Ali neće mi tamo neki pokvarit ovi lip , sunčani dan!
Post je objavljen 15.03.2010. u 14:03 sati.