a šta ću vam reć! izašla sam van napokon, ono za pravo, al na kraju sam cijelu večer hodala s kanticom i lopaticom i skupljala oči po podu. i nisam spavala cijelu noć jer su me te oči gledale i ne znam sad šta da radim s njima i kako da im nađem vlasnike.
ma da, uredila se mica, upicanila, friško obrijala glavu i išla rušit tabue. bilo je svakakvih reakcija. moja ekipa je naravno bila oduševljena i dočekala me gengsta gengsta, hip op daj pet carice pozdravom a ostalilih petstotinjak u klubu je kažem vam izgubilo oči. na par njih sam se čak i spotaknula i skoro opet završila s polomljenom kičmom.
i gledam ja tamo, ćelavi tipovi naslonjeni na šank, ispijaju pićence, guguću macama i dapače poželjni su a ćelava ženska vam je svjetsko čudo i u biti im se sviđam al ne znaju kako bi samnom. i onda su nespretni a ja još nespretnija. pa dođe jedna pa pita jel me može poljubit u čelo,a druga me draga po glavi...ej ej, nema pipkanja ...neki tamo me grli, zašto bog te pitaj, a neki priča nešto njemu jako smiješno a ja ništa ne razumijem samo pratim njegov pogled koji je negdje gore, gore na vrhu moje glave. pa i ja stalno gledam gore. a gore nema ništa.
spašava me frendica al se žali da je nesigurna a ja opet pogledam gore i vidim upalila se lampica jer sam otkrila svoju novu struku. dipl.ing. tuđopouzdanja. ona nesigurna ja sigurna, tj. meni svejedno, baš...ona zgodna, ma ja još lipša ćelava, bolesna, operirana, ošamućena i mantava...ona pogubljena ja stabilna, jer držim se za stol...i kažem...alo micko, kaj briješ, kaj si ti nesigurna? ako bude još toga samo baci pogled na mene, nojevo jaje, opali si čveger ili dva i da vidiš. porukovale se, dogovorile, poškakljale i svaka svojim putem.
onda tako najhrabrija ko da sam iz filma hrabro srce izašla a mel gibson mi čača, otišla na plesni podij i to stala drito ispred dj-a i počela plesat. nisam ni skužila di stojim jer sam bila oduševljena svojim bokovima koji bi mogli vrtit i hulahup al to je trajalo nekih tricet sekundi nakon kojih sam opet postala nemoćna i ples se sveo na one vježbe s teraputicom...čučanj gor čučanj dol...pa sam počela žugat da je taj dj dosadan ko projev i da se odo družit.
okrenula se i krenula a ono par leševa na podu. ljudi umrli od znatiželje, šoka ili čega već. mislim si, aj dobro, pila nisam, svadila se nisam, parkirala na dopušteno jesam, ne mogu me za ništa optuzit...srce ih udrilo i gotovo.pa mi prilazi mačak, a ono zgodan ko sam vrag. ja gledam u pod, pa u njega, pa pokušavam glumit disko kuglu al on se pravi da ne kuži i kaže...odlično ti stoji zurka...ja mislim glupane kakva zurka?... i ja sam se tak furo al mi se nije dalo brijat tak često pa sam odusto, a ja propadam od neugode i mumljam....zato ja imam osobnog bricu, namignem i gubim se. pa pokupim par očiju usput, ponovim u sebi...uspravi se, di ti je stav? ma stav... di mi je ono jebeno kupinovo vino? šta svi tolko pilje...rodili se ćelavi, nek otvore foto albume i bleje.
i izdržala ja jedva jedvice sve to. do auta hodala ko zvonar crkve notre dame. ma ko da je bitno, glavno da sam dokazala sebi i svima i sebi i njima. da sam šokirala opet, da sam se nahranila. i još jedno uvjerila kako vladaju opća neosvještenost, neznanje i začuđenost. al ne kužim, čemu se više imamo čudit nakon čuda najvećega, kad je tamo davno jedna zatrudnila a da se nikad seksala nije!
Post je objavljen 14.03.2010. u 14:17 sati.