nisam vam ja baš neka cmizdravica...ja sam više ko one narikače. izaberem nekog pa onda plačem zbog njega. dobro al one su teška depra, one plaču za mrtvima, uz to su još i darkerice i imaju one užasne glasove od kojim mi kroz žile počinje ići električna energija pa dobivam strujne šokove.
a šta ja znam. sjetim se evo tate kako mi priča kak je kupil špeka za svoju kćer i sira s rupama koji najviše volim i kak mudra (tak zove mamu) to još nije vidla pa nek si uzmem što prije da ne poludi i da mi je sredio onu pretragu na koju se čeka dva mjeseca i da su ga svi tamo gledali ko najgoreg kriminalca pa kako je onda skupio obrve i zagledo se negdje daleko a ja sam vidla svu dobrotu u tom pogledu a istovremeno i tugu i zabrinutost i usamljenost i ljubav i mog tatu i onda samo odjednom ko da sam poremećena počnem tulit. ono sjednimo u restoranu za stolom, jedemo jastoga i gosti najednom primjete da je moj zaplivao. onda pogledaju mene a meni slapovi padaju niz obraze....pitaju jesam li dobro, da šta mi je....a ja jecam...moooooj ta ta.tata moj.....pa šta mu je.jel mu dobro?....a ja sam sad s glavom u tanjuru a jastog na obali moje glave, e ne bjelokosti...kroz mjehuriće grgljućem ttttttt tata, tt a tattta ta.
gledam nekad tako i tog svog psa. pa gleda i on mene. a ono, znate kako te beštije znaju gledat.pa mi ga sve dođe žao, da kako mu je dosadno.ni novine ne može pročitat jadan. i ufilmam se ful, hipnotizira me živina i opet mi malo fali da počnem al kažem si onda: ajde boga ti, oš još i za đukcima revat!
onda cvilim zbog žila. daaaa zbog žila. idu mi na živce te žice šta su se zapetljale na sve strane pa mi onda stalno prikapčaju neke produžne da bi mi vadili krv, dali lijek, imali bolju sliku, napunili mobitel, osušili kosu, narezali salamu ili posaugali kuću. kaj netko više ne izmisli električnu energiju?
al ne plačem ja zbog toga, volim ja pomoć nego ono kad ko najgore sponzoruše izađu ja dobijem momentalne napadaje panike, počnem skakat ko retardirani klokan i revat. nemrem ih gledat pa sve ispočetka....dobro, šta ti je sad?...vidi, vidi, žžžž žile, isuseisuiseisuse....da i?....fuuuuuj.umrijet ću!da vidim tvoje!...evo.i?iste ko tvoje....nijenijenije, pogledaj si, pogledaj, sve su izašle, gle one izlaze, idu, šta ću ja sad, daj mi rukavice, nabavi mi rukavice, ne mogu živjet, gotovo je samnom, ja te volim, jel voliš ti mene, evo moje zadnje riječi: ljubav i mir za sve!
treće cmizdrim kad viču na mene i to je to. znači kondukter, prodavačica, slastičar, milicioner, brijač, čistač, vodoinstalater... viče viče...a ja gledam, oči su mi sve veće a ja sve manja, pa velike oči trepnu i počne se trest brada..striček i dalje viče.niš ja ne čujem samo buuuu baaaa arghaaaa...ma da kul sam, sta se deres majmune, pičku ću ti razbit, a brada se trese i kunem se u sebi da ću i nju razbit samo ako se usudi i ovaj puuu...ma gotovo, evo suza. a mislim stvarno. i tulim od bijesa, samo od bijesa i nemoći. i zviznula bih tog idiota šta viče al nisam agresivna i ne rješavam tako stvari al zviznua bih ga da i on tuli, da tulimo zajedno.
i šta lažem, pa u biti sam totalna cvilidreta, gora od onih derišta šta bi im čvoruge palila. čudo da nisam još ni jednu pokupila. ljudi plaču jer su nesretni jer se u njima nakupljaju otrovi a ja jer je baba na šalteru bila bezobrazna i odbrusila mi. ma odbrusila sam i ja njoj al nema veze, ridam. jer mi je žila ispod nokta iskočila a nikad nikom nije tako iskočila i ne može me se uvjerit da je to totalni bulšit. i ako mi tata kaže da je sretan ja ću i dalje plakat tu i tamo jer ću mislit da je nesretan. jesam li ja zaostala?
Post je objavljen 12.03.2010. u 11:15 sati.