Marketing
ošla je baba maša...s dragon gospon pod ruku!
1910.-2010.
ova mala sličica neće više nikad stajat gori u livoj ćoši od ovoga bloga. zasad će bit prazno misto gori ki šta će zauvik bit prazno oko nas nanome mistu di je ona stajala, sidila, ležala, odala i oklen nas je svagda blagosivljala.
ostavila nan je svoj štap i s gospon dragon pod ruku ošla gori među anđele i svete di jon je misto odavno pripravljeno.
ima gori čudo naši dragi potročana i potročanka šta će in bit drago da je vidu. ovi uskrs nije s nami dočekala, al oni pravi uskrs u poslidnje dane biće zeman kaćemo akobogda jopet bit svi zajno i to dovika.
Stoliće na pleća uprtila
i iđe…
Na glavi šudar škuri
u desnoj ruci štap
u livoj ništa
(metila je nakosti!)
i iđe…
Ispokuće, kraj bunara
je prančiok
tute će upočinit…
Krozaprste na čelu
gleda na Svilaju
i Babića brig…
Nema više blaga u strani
ne čuje se brecanje
ovce ne bleju
krave ne muču
čobani ne pivaju…
Ni ona više ne nosi kudilju
i ne plete bičve
nemere…
(neće vr'teno samo da oskače!)
Ma, nude, muč'de malo
štajovo…?!
Koda se ništo čuje sa Babića briga…?
koda je nika rera…?
koda su čobani zapivali?
koda krave muču?
i koda ovce bleju…?
Svega mi, i brecanje se čuje!
I magare koda reve
eno, lipo u Bastraka!
- Ma, jok, baba, šta ti je!
Ničega nema
i ništa se ne čuje
vanko jeke
šta je vitar nanese.
(I.G. 2009.)
Post je objavljen 11.03.2010. u 18:06 sati.