Naš;
sin prebalave i neodgovornoga.
Priznajem,
onda kada sam zastala,
otvorila prozor,
pozvala te,
nisam se htjela hvaliti vlastitim uspjesima.
Nema svrhe;
nikada me nisi doživljavao.
A moj, naš,...
umotao se vlastitosti,
usmrdio mi auto
i ostao spavati u neidentificiranom grmlju
oluje.
Tvoj. Moj. Naš.
Neka se zna
da ne spavam zbog toga.
I ne jedem zbog toga.
I nisam dobro.
Misliti ti ne mogu zabraniti,
a svejedno ne razumiješ.
Post je objavljen 07.03.2010. u 02:03 sati.