Tekst treba zapisati odmah čim padne na pamet, bez razmišljanja, inače ga nikada nećete napisati. Vjerujte mi, nebrojene su sjajne zamisli od kojih kasnije nije bilo ni retka. Iskusan sam u tome, vrlo plodan autor nerealiziranih ideja. Pisanju treba prionuti odmah, bez odlaganja, započeti još u vrućici i ne zaustavljati se do posljednje točke. Nebrojene sjajne tekstove nisam napisao jer nisam bio u prilici odmah početi ili sam čekao pravi čas. I nisam slučajno rekao „bez razmišljanja“. Razmišljati treba ranije, stalno i o svemu, to ni inače ne šteti, pa da se ne treba odugovlačivati s premišljanjem kad zamisao bljesne već da je odmah sve jasno i posloženo.
Jedan od razloga zašto se ne smije odlagati jest da te netko ne preduhitri. Evo, već desetak dana razmišljam o jednom tekstu, a danas u novinama – napisao ga Jergović! (Kako – koji Jergović? ONAJ Jergović. Samo je jedan Jergović u našoj kulturi i javnosti. Ne znam za drugoga i ne vjerujem da drugi postoji, valjda bih znao.) Napisao je otprilike upravo ono što sam i ja kanio, i to tako dobro da sumnjam da bih i približno tako uspio. Možda bih napisao ponešto drugačije, ponešto dodao, ali u biti to je to i nema smisla da se nakon njega trudim napisati isti tekst u lošijoj verziji. Preostaje mi samo staviti poveznicu na njegov tekst i savjetovati vam od sveg srca da ga pročitate. I kad dođete do dna ekrana, ne propustite kliknuti za drugi screen na kojemu je završetak teksta.