Ja jako volim čokoladu. Volim ljude koji vole čokoladu. Razumim ih Kad mi neko reče da ne voli čokoladu, počnu mi se glavom vrtit razne teorije zavjere. To nisu čista posla. To jednostavno, nije prirodno!
Nedavno sam, uspomoć interneta, prvi put napravila ovi kolačići. Našla stranicu di su "šalice" pretvorene u meni razumljive mjere i tako...uz vrlo malo improvizacije, TA-DAAAAA!!!!!!!
Ovi keksići su toliko američki koliko i pita od jabuka ilitiga Apple pie. I za nju sam jednom stavila recept na blog. Poznat je i originalni, Toll House recept Ruth Wakefield.
Diplomiravši 1924. godine, radila je kao stručnjak za prehranu. (ovo van je totalno skraćena verzija i totalno slobodni prevod!) Nakon toga, sa suprugom je otvorila pansion, nazvavši ga Toll House Inn. Sama je pripremala hranu za goste i uskoro je pansion bio poznat po njenim slasticama. Priča kaže da su ovi famozni keksići/kolačići nastali sasvim slučajno. Gurmanka je jednom prilikom ostala bez posebne čokoladne mase koju je koristila za čokoladne keksiće s maslacem. Upotrijebila je drugu vrstu koju je nasjeckala na sitne komadiće. No ova čokolada nije se rastopila već su komadići ostali cijeli, mekani.
Ostalo je legenda. Slučaj da je čokolada koju je Ruth upotrijebila bila poklon njenog prijatelja Andrewa Nestlea odgovoran je za to da se Nestle čokolada prodavala ko luda. Andrew i Ruth dogovorili su se tada da će Nestle printati recept na svojim proizvodima a Ruth će, zauzvrat, dobivati neograničene kolićine čokolade.
CHOCOLATE CHIP COOKIES
30 dkg brašna
1 žličica sode bikarbone (ili prašak za pecivo)
1 žličica soli
25 dkg putara ili margarina
15 dkg kristal šećera
15 dkg smeđeg šećera
1 žličica extrakta vanilije (nije bilo za kupit, ja uzela par vrićica vanilin šećera)
2 velika jaja
30 do 40 dkg čokolade za kuhanje
10 dkg oraha (ili sl. - opcionalno, ja više volim bez)
Putar (smekšani) šećer i vaniliju miksat dok nije kremasto.
Dodat jedno po jedno jaje. Dodat brašno, sol i sodu bikarbonu.
Umiješat čokoladni komadići. ovo sad ručno!
Na dooobro namašćeni pleh slagat kupiće. Žlicom, žlicom za sladoled, čim god. Slagat na široko jer se raskelje troduplo. (bar meni, na slikama su najčešće lipši nego moji)
Peć na 180 stupnjeva samo dok rubovi postanu zlatne boje.
Kad su pečeni, ostavite ih minutu na plehu jer su mekani. Za čas će se stvrdnut pa ih lopaticom premjestite na rešetku (obavezno na rešetku!) dok se ohlade. Ameri ih zovu keksi, ja vama govorin kolačići jer su jako mekani kad se izvade i možda ćete pomislit da su sirovi. NISU!
Ja sam isprobavala razne varijante. Skupe i jeftine čokolade. Margarin i putar. Jedino mast nisan provala. Ali sve u svemu, to je to. FORA!
ps ana ona nema da se brine. u tri godine bloganja, ispalo mi četiri recepta. no worries girlfriend
btw, miss ana, kad ono na kraju gricneš svoje remek djelo pa rečeš SUPER JE! meni se kosa diže na glavi! mogla bi smislit nešto drugo...ha?
Post je objavljen 01.03.2010. u 19:41 sati.