Plavojke
Probudio sam se sanjajući da su naši vladari dali Milu hrvatsko državljanstvo, zlu ne trebalo, i da je Jurac dobio posao u Crnoj Gori. Ruka ruci nismo turci. (nije k)
Odmah sam se skočio iz postelje i upalio komp. Prvo na poštu... evo ga mail.
Prijateljica se fali kako uči slovenski jezik, vjerovali ili ne da može ići raditi pod stare dane (pardon) kod slovenčadi u svojoj struci.
Učenica slovenštine je dr.
Pozdrav gospodinu Milinoviću.
I požali mi se kako susjedi imaju zajeban jezik, težak za učenje a da nije puka klapnja evo što mi je poslala da se uvjerim iz prve ruke.
"Iz Lekove domače lekarne sporočamo
da je v trgovino prišla nova tabletka - Viagra Light,
ki kurca ne digne potpono, ampak je primerena za
dober izgled v kupalnim gaćam."
Eto što su škrti slovenci, i na tome štede. Zašto je Slovenija puna Mujota, Suljota i Izmeta?
No dobro mi je došlo ovo što sporočajo, ideja je pala na plodno tlo u pravom trenutku. Naime prijatelju je danas roćkaš, ne znam točno jel' pet jedan ili pet dva ali da je na kraju veljače znam sto posto.
Vozim prema lekarni kupiti koju tabletku za poklon prijatelju. Znam da je jedna dežurna i da će mi Ona reći „samo za hitne slučajeve“. A što može biti hitnije od ovoga, reći ću ja.
Dobro je, razumjela je.
U povratku sam odmah svratio do njega, kontam nešto kad sam već potrošio za poklon da štogod i šalabrcnem, makar da ručak utučem nije vrag da neće proslavit.
Bješe mu i ljepša i bolja polovica isto doma, a kad je žena u kući onda je i klopa na vidiku. Tako da sam ja pripremio trbuh na spoj s kalorijama i maliganima a jezikom vlažio usta.
- Dobri dan, evo me ja.-
- Ooo vid' njega, dobar dan, blažene oči da i tebe vide, ajde sidi.- Jave se skoro sinhrono kao da su vježbali.
Stavim ja na stol umotani pakečić i rekoh:
- E pa sretan ti roćkaš mladiću, evo i jednog malog poklončića hehe.-
- Fala fala, hehe.-
Žensko ka' žensko znatiželjno, uzela je onaj pakečić, nekoliko puta okrenula u šaci i zagledala uz zagonetni osmjeh. Ne mogavši čekati otvorila je. Onda se uvatila kliberit' ne znam jel' od radosti ili joj je doista bilo smiješno ali smjeh je bio zarazan. Podiže se i on sa stolca i pogleda pa se suzdržano osmjehne. Veli Ona.
- A zašto ovo?-
- Kako zašto?-
- E, baš ovo.-
- A čuj, mislio sam se što da mu kupim i onda mi pomogne jedan mail a znam da su to poluautomatske godine pa rekoh taman....-
- Aaa, kakve godine?-
- Oću reć vi ste u godinama kad je poluatomatika na stvari...-
- Kakva poluautomatika?-
- Ono, diže se ručno a spušta automatski...-
- hhhhhhhhhhggahhhaaa, ae k vragu na.-
On je mirno promatrao, smijuljio se i slušao a onda reče.
- E da znaš prevario si se.-
- Dajbože, a neka stoje možda zatrebaju.-
- E jesi jesi.-
- Hehe, i bolje.-
- Postao si zaboravan, hehe.
- Ma je.-
- E jesi, meni je 29-og rođendan hahaha, vi'š da si se zajeb'o.-
- A? O'š reć' ništa od fešte ove godine.-
- Ništa.-
- Cc majku mu stvarno se zajeb'o, a ništa, daj mi te „bonbone“ da ih spremim.-
A Ona brže bolje „bonbone“ tutne između blizanki pokazujući mi „šipak“ od prstiju.
- Aha, da ne bi.-
Jurin sindrom, niti je'o niti jeo!
Post je objavljen 28.02.2010. u 13:21 sati.