Marketing
evo ispovijedi jedne hipohondrice.
znači plašim se, jezuš kristuš, da:
- će mi nakon kemoterapije izrast brada
- ako ostanem trudna bi mi ta mala živina mogla posisat sve organe...jer ipak je to živo biće unutar mene...al tak i tak nemrem više bit trudna pa se ne moram plašit
- (nekad kad me boli trbuh) imam trakavicu pa gledam na wcu jel mi viri van iz guzice...jer gledala sam neki dokumentarac jednom
- (kad me svrbe oči, a to posebno po ljeti) nije neka muha snijela jajšca dok sam spavala, pa sad te larve hodaju iza po mojim očnim dupljama
- ako pojedem kokicu koja se nije otvorila u loncu, ne prsne u mom želucu zbog topline
- mi kvrga koju imam na vratu ne naraste u grbu ko zvonaru crkve notre damme
- (kad mi se upali grlo i ne mogu gutat) se ne ugušim sa grizom jabuke, komadom mesa ili bilo čega većeg
- mi madež na trbuhu ne postane kancerogen
- (kad ne mogu nekad ponoći otvorit oči) se nisu zaljepile, pogotovo sad jer nema trepavica...đizzzz
- mi ne otpadne nokat, ne znam sad zbog čega al me strah da ne otpadne jer mi je to jako fuj
- u avionu kad mi kažu da zbog tlaka začepim nos i uši, ja neću jer me strah da mi ne ispadnu oči...neću i neću
- mi onaj leptirić od naušnice u nosu ne odleti gore u sinuse...a šta ju ne skinem onda? e pa neeeeću
- se ne ugušim u zatvorenoj tuš kabini od sve one vruće pare...jer nekad fakat nemrem doć do zraka, majke mi
Post je objavljen 26.02.2010. u 08:52 sati.