znam, nisam još pisala o fizioterapeutima.
prvo opis posla onih koji rade za privatnika: dobije dio grada, dobije par pacijenata, dobije teku, a ne teku si sam kupi, kaj još dobije, jel dobi ili dobije...mobitel ja mislim i kartu grada, a možda i pokaz za tramvaj. i onda si radi raspored i hoda po kućama, po kućama i staračkim domovima.
ova moja curka radi uglavnom sa starcima koji su preživjeli moždane i onima kaj imaju multiplusklerozu. ja sam joj jedina tumorašica s operiranom kičmom.
sjećam se kad mi je dollazila prvi put doma, onda sam još bila pravi jado slabi, jedva ustajala iz kreveta i s teškom mukom mogla napravit dvajst koraka. i zamišljala sam kak bu mi sad došla neka oštra teta i maltretirala me da radim neke vježbe kaj ne mogu i kako će me to jako bolit i kako ću ju mrzit i bam puknut batinom po glavi. a ono ulazi cura od 25 godina visine mog kreveta i ja se rascvjetala i pretvorila u šafran a ona gleda i kaže mom tati...kakvo prekrasno cvijeće uzgajate, a di vam je kćer.
i vježbam ja tako svaki dan od 1.12.2009. nisam mogla sama nogu dić onda a danas kad mi ona daje otpor kod guranja nogom ja ju nekad tak šusnem da napravi salto, pa kolut u natrag pa počne onako ko ninđa vrtit štap, uuuiiii ja, a ca ca ca pa se skulira jer skuži da nije bilo namjerno. i to vježbanje traje sat vremena. i baš mi je draga...pa si znam mislit, kaj sad kad mi dođe o čemu ću pričat s njom . jer moraš ti s nekim nepoznatim svaki dan naći neku temu. na kraju ispadne da ta cura zna o meni više nego moje naj frendice, da joj otvorim dušu, otračam dečka i pričam erotske snove.aaaaaa, nemam erotske snove, al pazi ovo...pitam ja neki dan kak izgleda ta polucija...šta se njima onda događa i kaže on meni da oni fakat onda sanjaju seks i kako svrše u snu tako i u stvarnosti. a ja misla da njima to ljepilo izađe nesvjesno u snu, kad vidi vraga!
a priča i ona meni čega se sve nagleda i nasluša. pa ima za pacijenta nekog nastranog dedu koji ju zna i za guzicu hvatat. jer navodno nekima nakon moždanog ostane sjećanje pipkanja i još nečeg, e zaboravila sam sad čega. a ona tog dedu mora šetat po sobi. i kaj sad ak ga pusti ovaj bu se skljoko i počeo ko kornjača mlatit rukama i nogama po podu. pa onda pretrpi, baci ga natrag u krevet i onda šibom po prstima, peeeeec.
a nema mi je dva dana, pa mi danas došo muški fizioterapeut na zamjenu. pa mu sve neugodno bilo, jer neke vježbe se rade u paru, pa me mora primit a ne zna kak bi, a ja se smijem a on crveni, pa skuži da nisam ja baš tako krhka, pa počne puhat da mu je vruće, da od kud mi takva snaga a ja se smijem i dalje i guram noge a on klizi po parketu i cvili. predobro...ti muški nekad znaju bit tak smiješni. pa se najednom razbrbljam ko alapača najgora pa ga navučem a onda ušutim i gledam pred sebe ko da sam mutava.aaaaaaaaaaaa ahahha, koja zabava. još sutra tak i onda opet po starom. a ča ću, taki mi je dan.
Post je objavljen 25.02.2010. u 11:20 sati.