kukam ja već neko vrijeme kako sam mala i niko me ne doživljava. ono, ne kenjaj, smršavila si pa ti je takav dojam. pa od kad se perspektiva mijenja s kilama? ja sam sad u žabljoj i bok.
pa reko, frigaš ti njih sve, stala uz štok, označila se, uzela metar i rasplakala. ukralo mi 6 cm. đizus isus krajst i marija magdalena i svi oni sveci i apostoli i zaštitnici mora, šuma i planina. sa svojih ponosnih 174 cm ja sam sad pala na 168. i da, znam, šta sam sad kenjkava zbog glupe visine a imam puno većih briga. al šta to nije jednostavno fenomen? legneš u krevet pa ležiš tri mjeseca i idući put kad ustaneš svijet je malo drukčiji. skužiš da dečko s kojim furaš je u biti visok...da je tvoja sestra viša od tebe (ah glupača je napokon pobjedila, viša je....no no nisi glupača, to ja sam tak bezveze), pa ne možeš više dosegnut zadnju policu u ormaru di tata skriva čokoladu, ni povuć žirafu za uho nedeljom u šetnji zoološkim vrtom.
i sve je to zbog tih kostiju koje su baj d vej po zadnjim nalazima od palca dole do palca gore pune onih zlih točkica. moje kosti su ko kod starih baka. kako bake počnu u godinama putovat prema dole tako i ja. samo što sam ja ipak mlada pa putujem brže od baka. znači da bih za kojih petnajst godina mogla već i rukama do poda.
a možda da skupim sve te metastaze na kup i napravim si od njih štikle...nek se nađu.
počela sam ko kenjo kenjkavi pa idem dalje. dosadni su doktori, dave me, davi me hrvatsko zdravstvo. tri mjeseca sam na kemoterapiji koja mi nije niš pomogla i bolest se proširila. izgleda da se te metastaze seksaju po cijele dane jer je nevjerojatno da se razmnožavaju tom brzinom. čekam da im postane pretjesno kod mene pa počnu ispadat van i trčat na rolšuhama zamnom. koje dosade.a u biti ih zamišljam ko krijesnice. ono u meni svijetle, ko po noći a na nalazima su crne ružne bube, ko po danu. i sad idem na novu kemo. opet se upoznavat s novim nuspojavama i na tijelu pojavama. a u njemačkoj dobiješ kemo i odmah na pretrage a u hrvackoj dobiš kemo pa još jen, dva, tri, četri. pet pa aj na pretrage. i nije to niš sad strašno, da ne bi neko mislio da ja očajavam, tog odmah bacim kroz prozor, nego je gnjavaža. proljev je, drek na šibici ili kako god. a znaš kak se zmažeš od dreka pa moraš stalno prat ruke i pazit da ne dobiješ gliste. i tak.
Post je objavljen 24.02.2010. u 14:25 sati.