završila ja sinoć u grčkom restoranu. inače baš ne volim te kineske, meksičke, tanzanijeske, urugvajske ili kakve već restorane jer je to u biti totalni kič. veća bi mi fora bila da mi japanac dođe doma i mota suši. ne kužim spiku...npr. japanski, uređen japanski i kaj, sad bih ja trebala popušit da sam ušla u japan (i to čak se prošverala bez putovnice) na dva sata, jedem njihovu hranu, slušam muziku i komuniciram s japancima koji, asti sto, govore hrvatski. moj naklon, fala lepa, al nisam vam ja za to.
i dobro, uđemo mi isto tako u tu jednu od najstarijih država na svijetu, iz zvučnika se čuje nekakav tugaljivi mediteranski melos, konobari krasni u preuskim hlačicama i prugastim mornarskim majicama s naaaravno maramom oko vrata. ma preseksi...uuu uuu grci su tako seksi.
ma u biti da ne idem sad u detalje, s tim restoranom nešto opako ne štima. konobari svi muški i ima ih previše, jedno sedam na 80 kvadrata. oni međusobno ne komuniciraju, kao i da ne govore isti jezik i posloženi su slobodno po prostoru. tako jedan stoji puše u kamin, drugi naštimava neko glazbalo, treći postavlja čaše. stavi dve pa gleda u njih pa još dve pa gleda. ko zna, možda su mu oni bogovi s akropole obećali besplatni nektar, pa čeka čovjek da se napune. jedan je stajao dobrih pol sata da mrdnuo nije i piljio u neku točku pred sebe. ko zna kakve taj filmove ima? ovaj šta je nas posluživo nam se cijelo vrijeme podsmjehivo, ko da smo retardirani što smo došli tamo jest.pa donese predjelo za svo četvero i meni juhu. pa ja mislim, možda da stavim predjelo u juhu? ili nisam zaslužila predjelo jer sam ruke zaboravila oprat? ili šta šta? pa glavno jelo ko da smo na ruletu. moje stavi njoj, pa njemu pa njegovo meni pa njoj pa napokon vrati od njega moje meni. a mogo je najavit da uložim žetone, jer ja sam svoje jelo dobila ali di su još dva? eto ih za 20 minuta. pa čekamo čekamo, pogledam oko sebe i skužim da u restoranu sjede samo žene. jedina dva muška su ta za mojim stolom. pa jel se njima konobar smije, dva šonje u grčkom restoranu?! postaje mi naporno. aj još desert i napokon račun. a na račun duplo naplaćena glavna jela. vot d fak? zoveš konobara a on opet, dignutih obrva i nasmiješenih obraza objašnjava kako je umjesto deserta i one vode i one dvije pive od jučer i računa za struju i odvoz glomaznog otpada otipkao dupla glavna jela i kako smo u biti u plusu za nekih deset kuna. a mi ko četri balavca, otvorenih žvala zurimo u njega i nemamo teksta. šta je ovo? pa ovo definitivno nije naša rvacka. mi smo zaista turisti u grčkoj i rade od nas tovare.
ajde dobro, neka im, najeli se, platili, dečki pročačkaju zube pa idemo. uvijek muški čačkaju te zube...žene odu u wc pudrat nos pa tamo valjda vade komade mesa iz usta. da a kaj ja radim? e pa ja ne jedem meso po restoranima, tu i tamo doma iz domaćeg uzgoja, pa se mogu rugat.
i da završim više s tom grčkom. na kraju smo se tamo svi posvađali. a jutros kad sam se sjetila te atmosfere ko iz kubrickova shininga, zaključila sam da drukčije nije ni moglo bit. a posvađali smo se jer sam ja mahala vilicom za stolom...onak ko neodgojeno derište, pa je to nerviralo jednog, pa taj jedan drugog, pa mene svi i tako dalje...
Post je objavljen 21.02.2010. u 21:31 sati.