evo jado dobio nalaze od pet/ct scana pa kaže: još jedan frendić od 2 cm se rodio u jetri a neke gospojice meta staze rade aerobik u predjelu nosa. a jesu dosadni, šta su se mene uvatili, nek idu ča više, imam ja pametnijeg posla.
i šta sad. popuštam ajde, probat ću još i s tom bioenergijom. da da, vrtim sve oči, vrtim vrtim, al dobro, tolko me udavilo sa svih strana pa ajde...energijo dođi dođi meni, ne boj se. nije mi jasno uz tu silnu energiju koju držim u sebi i kontroliram šta će mi još energije, kud ću s njom. pa poletit ću bogati. e a e, neka.
a i neki dan sam se baš sjetno sjetila kako su ljudi nekad letili u onim velikim balonima s košarom. i zašto je taj sport nestao. znam da postoji udruga, dvije koje se još bave time i to je to, više rekreativno. al šta nije to jedini način da letiš a na otvorenom si. u 18. st su oni tako već letili. uzmeš frenda i frendicu za vikend i malo si odletite do cresa. pa šta to ne bi bio gušt. meni se čini ko da ljudi stvarno nekad zaborave uživat. mogli su ti baloni i dobit svoje motore prdilice pa da cijeli proces bude jednostavniji. al ma kaki. plati ti lijepo burke kartu za avion pa leti.
eto, i zato se ja još nekako pouzdam u tu bioenergiju. možda stvarno poletim. a možda se upišem na proljeće u taj balon klub pa napravim to tak kak su i radili naši stari.
Post je objavljen 19.02.2010. u 12:41 sati.