Protrljala sam oči, desnom nogom odškrinula vrata kupaonice, te zijevnula u mrak. Prstima sam klizila po vanjskom zidu kupaonice u potrazi za prekidačem. Klik! Žarka je svjetlost poput igle razbudila moj sneni pogled. Zakoračila sam u kupaonicu, te skinula spavačicu preko glave. Hladan je zrak štipao kožu. Dohvatila sam kućni ogrtač s perilice, obukla ga, pa dlanovima od ramena do ručnog zgloba protrljala ruke, kako bi se barem malo ugrijala. Zakoračila sam prema umivaoniku, podigla ručku miješalice: okretala sam je lijevo-desno, u potrazi za toplom vodom. Zijevala sam, dok mi je topli mlaz vode milovao dlanove. Iz zrcala me promatrao neispavani pogled. Podigla sam ruke, te toplim dlanovima prekrila natečene kapke: nadala sam kako će toplina rastopiti osjećaj pijeska u očima.
Spustila sam dlanove, te ponovno zagrabila mlaz vode i isplahnula lice. Primaknula sam se zrcalu, trepnula i duboko uzdahnula. Podignula sam ruke, te popravila nekoliko kovrči, motajući ih među prstima.
- Joj! - odjeknuo je kupaonicom piskutavi glasić.
Razrogačila sam oči: s prstima u kovrčama, okrenula sam glavu, te pogledala iza sebe. Sa zidova su me promatrale nijeme keramičke pločice. "Sigurno mi se pričinilo" pomislila sam, dok sam polako izvlačila prste iz kose.
- Joj! - začulo se ponovno.
Spustila sam ruke, okrenula glavu na desnu stranu: moj se pogled ponovno susreo s tišinom keramičkih pločica. Odmahnula sam glavom uvjeravajući samu sebe, kako je piskutavi glasić posljedica neispavanosti. Okrenula sam se, te posegnula za zubnom pastom i četkicom za zube. Istisnula sam na četkicu malo paste, te stala energično četkati gornji red zuba.
- Hej! - povikao je glasić.
S četkicom u ustima, zurila sam u zrcalo: gornja je usnica bila prekrivena pjenušavom brkovima, s okusom metvice.
- Hej, tu sam! - derao se glasić nadglasavajući šum vode.
Pogledom sam lutala po svom zbunjenom odrazu lica u zrcalu.
- Tu sammm goreee! - piskutao je glasić.
Odložila sam zubnu četkicu na rub umivaonika, te velikim gutljajima vode isprala usta od zubne paste. Tutnula sam dlanove u džepove kućnog ogrtača.
- Gdje si? – upitala sam.
- Tu sam gore! - odgovorio je glasić, te nastavio s pitanjem: - Zašto ti sve moram dva put ponavljati.
- Jer je gore, iz mojeg kuta gledanja širok pojam - objašnjavala sam promatrajući bijeli strop kupaonice.
- Gore je uvijek gore - mudro će glasić.
- A ne! - okrenula sam leđa zrcalu, te sjela na rub kade.
- Kako nije? Baš jest!- ljutito će glasić.
- Tako što nije. Gore može biti na stropu, a može biti i gore, na vrhu ormarića. - Ispružila sam ruku pokazujući na ormarić pokraj umivaonika.
- Zbilja si šašava! - smijao se glasić. - Nisam pauk, pa da šećem po stropu.
- Nisi! - Podigla sam pogled: na stropu nije bilo niti jedne mrljice, za koju bih mogla pomisliti kako je pauk.
- A nisam ni zrnce prašine na ormariću!
- Nisi ni to! - Odmahnula sam glavom, pa dodala: - Jer sam s vrha ormarića prije dva dana obrisala prašinu.
- Vidiš! Nisam ni pauk, a nisam ni zrnce prašine, a opet sam gore!
- Kad ti tako kažeš, onda jesi! - Ustala sam, te iz ormarića izvadila kremu za lice.
- Hej, kuda ćeš? - povikao je glasić.
- Namazati lice. - Umočila sam jagodicu kažiprsta u mirisnu kremu.
- Zar ne želiš otkriti gdje sam? - tužnim će glasom glasić.
- Pa, znam gdje si – rekla sam mirnim glasom.
- Kako to znaš? - ljutito upita glasić.
- Jer si mi ti rekao! - Kružim sam pokretima nanosila kremu na lice. - Ti si gore!
- Ma daj, baš si neka! - mrzovoljno će glasić. - Sigurno misliš kako sam ja plod tvoje neispavanosti.
- Upravo tako! - potvrdno sam klimnula glavom.
- Ali nisam! Ja sam zbilja gore, gore, goreeee!
- Gdje gore? - povikala sam.
- Na tvojoj glavi! Pogledaj se malo bolje u zrcalo!
Za jedan sam se korak primaknula zrcalu, širom otvorila oči, te podigla pogled prema vrhu glave: sve što sam otkrila na vrhu glave bili su razbarušeni valovi smeđih kovrči.
- Ne vidim te!
- Koncentriraj se! – urlao je glasić.
- Jesam! - Prstima sam uhvatila pramen smeđih kovrči koji mi je padao niz čelo.
- Joj! - jauknuo je glasić. - Čupaš me!
- Što te ja? - upitala sam začuđeno.
- Čupaš me, eto što?
- Ti si u pramenu kose? - upitala sam sumnjičavo.
- Tako nekako...ja sam dio tvojeg pramena - pametovao je glasić.
- Onda nisi gore?
- Jesam! Kosa ti raste gore na glavi, zar ne?
- No dobro, da, raste na glavi! - odgovorila sam mrzovoljno umorna od te igre traženja.
- Ja sam uvijek u pravu! – rekao je pompozno.
- Bože! - Prstima sam prstima lagano razdvajala vlasi pramena.
- Molim? - odgovorio je uzvišenim tonom.
- Vidim te!
- Konačno! - oteo mu se uzdah olakšanja.
- Pa, od kad si ti tu?
- Nekoliko dana, a možda i više! – pravio se važan.
- Pa zašto si se tek sada oglasio? - upitala sam, te spustila pramen na čelo: vrh pramena škakljao mi je trepavice.
- Pod prvo, jer si me jutros počupala, a pod drugo jer mi je tu gore postalo malo dosadno - objašnjavao je polako. - Nemam nikoga za druženje.
- A s kime bi se ti molim te lijepo družio?
- S nekim poput mene - uzdahnuo je.
- Ako sam dobro razumjela, ti si tu gore sam. – Podigla sam nekoliko drugih kovrči.
- Da - rekao je tužnim glasom.
- Uf! - oteo mi se uzdah olakšanja.
- Hoćeš se ti družiti sa mnom? - upitao je umiljato.
- Ni ne pomišljam na to! Imam pametnijeg posla. - Desnom sam nogom zakoračila u kuhinju.
- Kao na primjer? – upitao je cinično.
- Skuhati jutarnju kavicu! - obrecnula sam se.
- Ja volim kavicu! I volim...
- Slušaj! - grubo sam ga prekinula. – Dobit ćeš gutljaj kavice pod uvjetom da budeš tiho, kako ne bi probudio ostale.
- Ali rekao sam ti, ja sam tu gore sam!
- Nisam baš sigurna u tu priču. Ti si poput vrganja, gdje je jedan, tamo su i drugi.
- Dobro, dobro bit ću tiho! - šaputao je. - Nećeš ni znati kako sam tu.
- Ne bih se baš s tobom složila! No, jedno je sigurno, nemam ništa protiv tvojeg postojanja na mojoj glavi!
- Stvarno? - upitao je razdragano. - Znači nećeš me iščupati ili pobojati ili...
- Neću i to je obećanje! – rekla sam odlučnim glasom.
- Držim te za riječ! - Učinilo mi se kako je glasić namignuo.
Sa šalicom kave zakoračila sam na balkon. Udahnula sam svježinu ranojutarnjeg sunca, te otpila gutljaj vruće tekućine.
U pramenu kovrči, suncem obasjana, smiješila se srebrna vlas.
Post je objavljen 19.02.2010. u 09:54 sati.