Iz razgovora ili bolje reći slušanja drugih može se puno
toga saznati, samo ako obratite pažnju tj, pozorno slušate.
Što je danas moram priznati rijetkost. Svi su nešto pametni i jedva čekaju da završite svojih 3 sekunde da bi oni nastavili svoj spreman monolog, koji opet niko ne sluša jer i vi imate spreman svoj odgovor i tako redom.
Da li vam se to događa?
Meni da i to učestalo. I onda prođe sat vremena(ako), a da pojma nemate što ste razgovarali.
I svi očekuju da ste baš vi rame za plakanje, a oni su ti jadnici koji se trebaju ispovjedati.
I onda se na kraju zaključi da su se ljudi udaljili i ne idu jedni drugima, tepu politiku i tako to...da pukneš
E onda ja odem na trčanje, očistim mozak kojih sat,dva, tri
(zavisi kako je bio težak govornik) i fresh i odmoran idemo dalje u nove govorancije.
Pouka: ljudi budite i dalje takvi kakvi jeste, samo više trčite, jer da bi nekog mogli slušati i da bi vi mogli puno brbljati, a da ostanete cool, oboje morate biti u dobroj formi.
Šta kažete jel sam u pravu?
"Da bi bolje,brže, više pričali trebate više trčati".
Post je objavljen 15.02.2010. u 21:14 sati.