kako to da su zime sve duže?...i kako to da me ova zima ne rastužuje?...koliko godina već nisam osetio kako je promznuti između dva susreta...prava zima sa kuvanim vinom i pečenim kestenjem, kao nekad...ne osećam se sam...dok hodam ulicama ovog grada...čini mi se da će se svakog trenutka iza ugla pojaviti neko koga godinama nisam video...idem prema centru...da li će iz magle izroniti mlečni restoran zagreb sa onim senvičima (volim i one sa sardinom i one sa narendanim jajima i sirom)....kada pređem ulicu da li ću ući u progres i osetiti onaj miris lomljene čokolade, ustajalog vazduha i prašine iz rolni štofova...sa druge strane u uzoru, na spratu još uvek se prodaju LP ploče...braća voker...njih trojica...žuti, narandžasti i crveni...
Post je objavljen 10.02.2010. u 20:28 sati.