Kada prolaziš ovim životom...potrebno je da jasno odrediš dnevne ciljeve...ako se premoriš, može ti se učiniti da je neko neko drugi...javiš se, a on ne odgovori...svi koje srećeš imaju hiljadu lica...tvoja fikcija pravi oblik krinke...koliko puta ti se desilo da ti se neko nasmeje i da ne prepoznaš prirodu smeha...iskreno ili sarkastično...ona koju trebaš da sretneš ima samo jedno lice...ona ti se prva javi, morao bi to da zapamtiš...teško je čekati...a ovaj svet je toliko velik i vreme je toliko širok pojam, da su verovatna mimoilaženja u prostoru i vremenu...verovatno da je nikada nećeš sresti, ma koliko se trudio...ako ti neko kaže da je ostavljen, on sigurno nije neko koga čekaš...princeze nikad niko ne ostavlja...one nemaju predhodne živote, a budućnost vam je zajednička...da, princeze imaju dugu plavu kosu, ali ne nose donje delove trenerica...potrebno je prebrojati broj bedževa koje nose okačen na rancu...uvek moraju imati neparan broj...
Post je objavljen 10.02.2010. u 10:37 sati.