Marketing
VELIKI ODMOR
Kad rodimo dicu podrazumjeva se da o njima vodimo brigu, hranimo ih, odijevamo, igramo se s njima, mazimo ih i pazimo. Oni su nam centar svita. Tako bi tribalo bit u svakoj normalnoj obitelji.
Isto tako bi tribalo bit normalno da tu našu dičicu naučimo lipim stvarima. Da pristojno pozdrave, jave se na ulici, da ne prave štetu, ne razbijaju.
Daleko od toga da bi se tribali ponašat ka Gospe u kvadar, ponašat se ukalupljeno. Pa ni mi nismo bili sveci. Izvodili smo svakakve monade. Ali isto mi se čini da su naše igre i dišpeti bili baš onako dičji, uncutski.
Danas su dica nekako čudno agresivna. Ne znam, jednostavno ne znam šta se to događa sa ovom današnjom dicom. Utjecaj agresivnih crtića, kompjutera, igrica, nedostatak roditelja, razgovora, pažnje, nepodopštinama skretanje pažnje na sebe.
Kao da se dica više ne znaju posvađat nego odma stvar rješavaju tučom. Razumim da se dica potuku, tuklo se i prije. Ali prije je to bilo na šake, a sad…. U stanju su jedan drugog pretuč do krvi i još sve snimat mobitelima.
Isto tako pretpostavljam da svi mi učimo dicu da u kući pospreme nered za sobom, da smeće bace u kantu, da papiriće ne bacaju po podu.
I ne mogu a da se ne zapitam šta se to onda dogodi sa dicom kad izađu iz kuće. Neki se počmu ponašat kao mali divljaci.
Nekoliko puta sam se našla na rivi poslije velikog odmora. A na rivi i po okolnim kaletama puno papira, škartoca, kesica, plastičnih čašica, podložaka od piceta, ostataka bačene hrane.
A riva je puna koševa za smeće!
Post je objavljen 10.02.2010. u 08:11 sati.