Marketing
free, free at last! ;)
Dosta mi je. Fejsa da se razumimo! Odo tamo ko špijun, da bi špijunirala bliske mi duše. No ta jednostavna zadaća povampirila se i postala sam ovisnik o fejs igrici. Da, kažem jednoj i ponosna sam na to. Ljudi moji, koliko je vrijednih ljudi palo žrtvama tih igrica! Zelena, ovde si mi ti prva pala na pamet. Ne da ćeš ti ovo čitat, jer nemaš vremena. Farma se mora obrađivat, otoci širit, akvariji i restorani i..i...i...sačuvaj me.
ja više neću i neću.
A sad....malo će mi falit špijuniranje. No valjda ću uspit nagovorit familiju i prijatelje da mi slike šalju onako...staromodno...NA MEJL! 
Ovih dana čekam siću s biroa. čekam ko...ozebal sunce! osim toga, smišljam projekte. čistit, prat, peglat...Nakupilo se toga dok sam ja bivala na fejsu 
pokušavam se uvjerit da svaka planina izgleda puno veća i neprohodnija i nepokorivija - odozdola. Samo treba počet penjat se i malo po malo, budeš sve bliže sredini, pa i vrhu. Pokušavam si reć da će bit fakat prekokrasno kad stignem na vrh i kako ću onda tamo moć beljit se i skakat i plesat indijanske plesove i...kako li će tek krasno bit silazit niz tu planinu...pun pobjedničke slasti. A kad si jednu planinu već savladao, šta je popet se na sljedeću?!
Ovako si ja govorim i cipelom crtam krugove u zemlji tu, na dnu te moje planine. I zirkam prema gore, škiljim! pa si kažem: Penjanjem i planina postaje manja.
Pa, duboko dišući, idem ja. Korak po korak. Nadam se da neću prečesto posrnut.
A najviše se nadam da ću imat force dignut se svaki put. I krenut dalje. Mislit ću na to da je moja anđelina tu uz mene. Čvrsto ću ju uhvatit za ruku, držat ću se nje, moje najdraže.
A i Ela je tu. Moja velika mala ljubav.
Kažu ljudi da pogled s vrha mijenja način na koji gledamo svijet. Vjerujem. Bila sam blizu nekoliko puta, i sjećam se.
Post je objavljen 09.02.2010. u 10:59 sati.