Marketing
Kuhanje jaja mobitelima, a i o roštilju
Dobar kuhar mora sve znati.
Sad, npr., netko te hiti tam u džungle Patagonije i
ufate te domorodci i vele ti:
-Il nam neka skuvaj, ili bumo mi tebe.
A ono nigdi vatre, ni svačega.
I onda zemeš mobače, radio i neko jaje.
Nazoveš onaj drugi mobač, radio upališ proforme,
tak da kroz mobače nekaj trkelja i jaje između.
I tak to aproksimativno, oko 1 ure.
Mobači su Samsungi
Appx time
Rezultat je bil poražavajući.
Alo, deca, oće ko pečena jaja za večeru?
Stariji:
-Si ti stari normalan, kaj nas očeš potrovati ozračenim jajima!
Manji mi je rekel da mi je mozak spaljen,
a žena mi je rekla da me voli.
-Zakaj?
-Zato kaj ne piješ.
-Pa kakve veze to ima sa ovim empirijskim pokusom?
ccccccccccc
Luda kuća!
A sad nekaj empirijski o
ROŠTILJU
Sve počinje još od djetinjstva.
Deda i baka su imali roštilj, koji je za "ploču" imal
masivnu gusnatu rešetku.
Ona se uvijek, odrotala žičanom četkom i izribala vimom i
uvjek se sjajila, jer su nekad, domaćice tak delale.
Meso-pretežno, svinjska vratina, pretvorena u ražnjiće i ćevapćići.
To isto meso je bilo drugačije od današnjeg,
druge sorte životinja, a i drugačije su se hranile,
sa drugačijom hranom.
Sve je bilo drugačije.
Ložilo se ili drvima, ili drvenim ugljenom.
Sokovi iz mesa su znali kapati na žar, što je uzrokovalo malo dima,
koji je ujedno dimilo i meso i ostavljao jednu specifičnu aromu.
Ondak je polako počel dolaziti INOX.
Šminka, sve se sjaji.
Nema veze da se rešetke prestaju prati, onak, kak spada i da to poslje
par pečenja, liči na fuj.
To kaj inox teško prima toplinu, a još brže je gubi,
to nitko nezna.
E onda ljenguz problemi.
Vatra još ni ne sagori, kak spada, već se meso hiče na rešetku i
bukne plamen, te ofrlji meso, koje je napacano 5 minuta prije.
Sveznajući stručnjaci dolaze do ideje da stave punu ploču.
Nema vatre, a sa špatlom sastružeš za čas.
Meso se mijenja.
Nauka radi, spriječiti dim i kancerogenost, a izbaciti vratinu i masne
holesterole.
Eto nam i mramora.
-Joj, meni najbolji na mramoru.
A ispod loži ugljen,.....pa zakaj, retardo?
Ima plin ili struja i na.
Znači, izbaciti, drva i ugljen.
Napretkom nauke eto nama električnih i plinskih roštilja.
Mmmmmm, kak fino, to je pravi roštilj.
I eto, zemeš tavu i na šporet i to se zove roštiljem.
Mislim, kretenluka.
Jebeni roštilj,
MORA IMATI JEBENU REŠETKU I MOGUĆNOST DA SE REGULIRA VISINA IZNAD ŽARA I DOLE SE MORA LOŽITI ILI DREVOM ILI
UGLJENOM,
A MESO MORA IMATI MASNOĆE, DA POSLJE NEBU KO TREŠĆE I
MORA BITI NAPACANO DAN PRIJE, DA ODFERMENTIRA
DIM IZ ŽARA DAJE TU SPECIFIČNU AROMU I NEK JE KANCEROGEN
KOLIKO HOĆE,
JER TAK PUNO JEDEM TOG ROŠTILJA DA NIKAD NI K OD
KANCEROGENOSTI NEBUM DOBIL
MENE BU UBIL STRES OD RETARDI KOJI PRIČAJU I PIŠU
DA IM JE ONAJ ELEKTRIČNI NAJBOLJI
MASPATER
Evo jedan slikovni prikaz, kak retardirane osobe roštiljaju,
REKOH, ROŠTILJAJU,
jer, ak je dole, inox ploča, mramor, ili tava,
tak je svejedno,
tak svejedno kaj ispod gori.
To nije roštiljljljlj.
To je obično pećenje mesa.
uzeti but, on je najposniji, ili može umjesto njega kakva
jelova fosna, ukus je isti.
Razrezat šnicle i pred samo pečenje ih nasolit, ne prije.
Dobro, ja sam malo retardiran, pa sam još dodal i bibera i češnjaka
i malo ulja.
peći na roštilju
Ohhhh, kako je "rešetka" ostavila lijepu texturu na mesu,
ohhhhhhhh, kak finooooo,
a aroma od dima?, mmmmmmmmmmmmmmmmm.
BTW
Pomfri, frenčfrits, čips
Oguliti, narezati, oprati u par voda,
ostavit ga da prenoći, u vodi, normal,
ocijediti, osušiti, pa onda peći u dubokoj masnoći-ulju i
još, ak si potrefil dobar krompir, e onda je to pogodak.
Post je objavljen 07.02.2010. u 02:25 sati.