Marketing
dječja posla
Danas smo nakon gotovo 3 mjeseca ponovo krenuli u vrtić. Još jučer je protestirao i plakao da on ne ide u vrtić, da je tamo glupo i bez veze da ovo i ono 
. Da hoće da ga i dalje čuvaju bake. Pa mu objašnajvamo da bake sad imaju neke druge obaveze i da 2-3 dana ide u vrtić a, onda ga dođe čuvati baka.
Tulio je do iznemoglosti al nisam se puno obazirala, pa je i prestao. Nakon cca sat vremena, sjedi za stolom i doručkuje pa kaže bez da ga je itko išta pitao „no dobro, idem sutra u vrtić 
“
Bila je jutros teta koju voli i nije bilo drame al nije ni stiglo biti drame s njim, jer je dramio drugi mali koji isto dugo nije bio, pa danas krenuo. Toliko je plakao da se na kraju ispovraćao pod. Jer se baka dugo objašnjavala s njim, već je i teta rekla „samo vi odiite“
To smo naučili još u jaslicama kad su nam tete rekle da bez dugog opraštanja, pusa i pa-pa.
Ovo će nam ujedno biti i test da li je vađenje treće mandule bilo korisno. Nadam se da je i da smo sa upalama uha završili.
Kao i svako dijete, voli gledati reklame i užasno je podložan utjecaju vanjskog svijeta. Pa stalno viće „mamaaaa, hočeš mi kupiti.....“ 
Obično kažem ahaaaa al ne kažem kada, jer to je odgovor koji ga zadovolji. A nedavno je gledajući reklamu za nešto za wc pitao hoću mu kupiti. Ja velim „premijerka Kosor je rekla da se moramo odreći svega bez čega možemo živjeti, što znaći da nam ovako nešto ne treba“
„ona je jedna glupača“ bio je odgovor.
Dijete samo zaključilo da je takva izjava stvanro nesuvisla. Nek se oni koji su doveli do tog stanja odreknu svega bez čega se ne može živjeti. A i relativno je što je kome neophodno za život, ne.
Odu jučer mužić i Vito jučer po kruh, a vrate se sa novim brojem stripa W.Pooh . Zanimljiviji od stripa je naravno poklončić koji ide uz to, a u ovom broju je mini ploća, kreda i spužvica za brisanje. Ima naravno i korisnih zadataka, pa se utvrde razni oblici – krug, kvadrat, trokut, pravokutnik.
A u jednoj od pričica u stripu je praščić ispekao svojim prijateljima kekse. I dođe Vito navečer , pokaže mi stranicu „evo, tu je recept, napravi mi keksiće mama".
„ne da mi se sad raditi keksiće, imaš pun tanjur štrudle sa jabukama i višnjama na stolu“
„neću to, hoću keksiće“
„Al tu ne piše recept, samo je slika“
I ode u sobu, uzme papir, nažvrlja nešto i kaže da je to recept za keksiće. Na kraju sam ih ispekla, umutila bez veze jedno jaje, malo brašna, malo šećera, kakao. Čak nisu bili ni loši, super za umočiti u čaj ili kavu.
Post je objavljen 01.02.2010. u 10:00 sati.