Uglavnom. Odlučila sam ti posvetiti ovaj post. Ti znaš o kome je riječ. Da , već čitajući ove prve retke negdje duboko u sebi znaš da su tebi upućeni. Jesam li te iznenadila ovom gestom. Sigurno ipak , bar malo, jesam. Prvo ne pišem često a i kad pišem nema se tu baš bog zna šta pročitat. Ali zato su mi komentari na napisani tekst odlični. Mislim ne moji komentari, nego komentari potencijalnih čitaća. Šta znači da je taj" ne bog zna kakav tekst" ipak u ljudima pobudio ispravnu reakciju. Dakle, ako imam dobru reakciju, na "ne bog zna kakav tekst "(usput prepun pravopisnih i drugih grešaka), to ipak znači da je tekst odličan. Jel tako. Uglavnom. Evo u dva dana pišem dva posta i od toga je jedan posvećen tebi. Nije možda ni važno šta će vjerojatno osoba o kojoj ću ja pisat biti ja a ne ti. Važno je da je post za tebe i zbog tebe. Kao i velika pisana djela, nekome su posvećena a ne pišu o njima. Kužiš. Sad bi ti zato tribala bit sritna. Jer mislim, post sam ti posvetila. Cili jedan post. I to zadnji utorak u ovome misecu. Utorak koji se više ne može ponovit. Tako se ni ovaj post više ne može ponovit. Kužiš , znaš li ti koliku sam ti čast ukazala. No dobro, eto ako do sada nisi shvatila. Malo ću te pobliže opisat, da se ipak prepoznaš.
Ima jedna žena (Bože jel ja ovo o ženi pišem) koja je turbo duhovita, da se razumimo ne duhovitija od mene, žena koja se jedina zna nasmijat u pravo vrime i izvalit bazu u pravo vrime, žena koja ne zna pisat ,ali odlično komentira. Žena koja ne zna fotografirat ali zna pripoznat dobru fotografiju, žena koja puši i stalno govori da će prestat, žena koja je mršava (majku ti tvoju) a stalno nešto gricka. Ma je vraga, nisam ja još vidila mršavicu koja puno jede. One to samo glumetaju. To mi je uvik mama govorila, "ne nasjedaj na priče onih mršavica koje viču da nešto jedu. Samo pogledaj koliko jedu, da ti toliko jedeš umrla bi od gladi". . I jednom sam ja tebe gledala koliko jedeš, mislim to šta si ti kao pojela meni nije ni predigra . Ti si jedna od rijetkih koja se zna zajebavat i smijat bez prestanka, bez ikakvog stimulansa (dobro to što se vrlo četo pored tebe nađu, nisi ti kriva) a opet vrime kad triba bit ozbiljna, odgovorna i mudra ti si sve to. Jesi, ne zajebajem se. Dobro ima nekih situacija, kad ja stvarno mislim da , je glupo šta si se u njima našla. Ali to je samo moje skromno mišljenje. Ipak želim u ovome postu isticat samo tvoju veličinu. Te neke tvoje sitne mane ne bi sad isticala, kao što su godine, bore, i prebučna si brate. Stvarno ne razumim zašto si ti nekim ljudima iritantna, ne razumim zašto te toliki ogovaraju. Možda jer su ljubomorni na tebe. Al kad malo bolje promislim, na šta bi oni to mogli bit ljubomorni. Bože pa i auto ti je starije od moga... Mislim stvarno su ti ljudi zločesti i isfrustrirani...Malo si prebučna i stalno se iritantno smiješ i mislim ti uopće ne znaš normalno razgovarat, uvik radiš neke predstave. Znaš malo mi to smeta, zbog tebe niko ne može doć do izražaja i nije čudo šta smo neki dan 3 sata o tebi pričali. Nije ni čudo šta smo počeli razmišljat da te ne zovemo na naša neka druženja. Željni smo tišine. Recimo idemo u planinu, ja uopće ne mogu uživat u tišini, u cvrkutu ptica u žuboru potoka, jer jednostavno sve te priprodne ljepote ne mogu doć na red od tvoje sveprisutnosti. Ni kad spavamo ne mučiš. Čak misliš da si lipša od mene i zanimljivija. Da ne kažem da misliš da bolje plešeš i ležeći tango čak. Čak misliš da si obrazovanija od mene i da voziš bolje auto. Čak misliš da si bolja kuharica, domaćica i majka. Ma čak misliš i da si veća HRvatica.
Ma čekaj zašto ja tebi uopće posvećujem ovaj post.
Jesi li ti to uopće zaslužila.
Jučer mi je jedan naočit mladić na jednoj popodnevnoj kavi između ostalog rekao da plavuše sve dobivaju duplo.
Zamisli da si plavuša, kako bi ti bilo....
P.S. za pola godine je moj 29-i rođendan!!!
Post je objavljen 26.01.2010. u 11:37 sati.