Neopisivo je što mi sad sjedi na grudima...kamen ili neki tupi predmet koji pokušava otkinuti i ono malo ljudskosti što mi je ostalo...
Što mi je... pitam se...samu sebe ispitujem, kao detektiv pokušavam naći odgovore, ali oko mene tek dokazi bezbrojnih pitanja i ni riječi više...
Ni kroz stihove više ništa ne izbacujem...sve opet gomila se i strah me je da će se grudi samo rasprsnuti od pritiska... Odlučila sam šutjeti nekoliko dana, ne objavljivati stihove, možda upisati poneki komentar ili ovakav osvrt na zbivanja u mojim mislima...Možda je tako bolje...
Post je objavljen 22.01.2010. u 21:56 sati.