Šta li je to kiosk? – pitala sam se kad sam iz seoske prešla u gradsku sredinu.
Za trafiku sam znala. Ali za kiosk – ne.
I baš sam ispala seljak kad sam pitala ženu, pri upisu u srednju školu,
'di mogu kupit te taksene marke'?
Ona mi reče:
- Pa, na kiosku!
- 'A oprostite di je kiosk?'
- A eto ti ga isprid nosa!
Toliko o prvim iskustvima gradske sredine.
............................................
Svašta se može na tom kiosku kupit.
Ali …
e ovo sad … je li san il java… nije bitno…
bitno je da se na kiosku ne može kupit nešto… bitno.
Vozila me neiskusna vozačica, brzinom munje.
Nisam imala hrabrosti niti pogledat oko sebe.
Rekla sam joj… (mora da sam kopirala S. i njenu:
''Nisam ja svoj mozak na pazaru kupila …'')
''Stani malo, šta ti je,
nisam ja svoj život NA KIOSKU kupila!
a nisi ni ti svoj!''
E, pa ova mi se čini dobra... pa zato je i pišen.
..........
A moran i ovo dodat...
Danas san iz autobusa primjetila na staklu osiguravajućeg društva
zanimljivost - što tu sve možete osigurati...:
- motorna vozila
- stanovi
- ŽIVOT .............. (moš mislit!)
...........
Dragi Bože,
osiguraj nas TI
osiguranjem za vječnost
koje se uplaćuje...
ljubavlju... svaki dan... po malo...
Daj nam dovoljno te 'valute'
a ostalo... kako bude...
Post je objavljen 22.01.2010. u 12:08 sati.