Već mjesecima me muž maltetira da napišem post o Ferovcima, ali onak - u njihovu korist za razliku od većine postova o Ferovcima :D
Razlog je što je i moj mužić Ferovac ;)
Moram priznati da sam se sa sprdanjem prema Ferovcima susrela dosta kasno, tamo negdje u kasnim 20-tim.
Naime od kolegice s posla dečko je imao firmu čiji je "ured" bio kod njih u stanu i jednom prilikom smo nas tri upale u stan a sa tri radna stola sa kompovima su u nas blenula tri tipa, onak lagano proćelavi, četka frizure, malko okruglasti, sa cvikama i totalno su se svi zacrvenili kad smo mi počele se s njima zekat.
Ubrzo smo otišle u drugu sobu a cure samo komentirale: Ah Ferovci... oni su ti takvi...
Pošto nikad niti jednog drugog Ferovca nisam upoznala, moja ideja o njima je bila manje više takva...
A pošto me nisu ni zanimali, dosta vremena je ostala takva.
No onda sam upoznala svog mužića i ugodno se iznenadila: Opa, pa ovo mora da je izuzetak!
Dugo sam ga zezala da je kukolj u žitu :D :D :D
No upoznavajući njegovu ekipu moje mišljenje o Ferovcima se promjenilo za 180 stupnjeva jer se ispostavilo da su oni vrlo elokventni tipovi, imaju cure - sad su već žene, imaju djecu, obitelji, imaju normalne živote i ne sjede danonoćno pred kompjuterom, a neki su poprilično i zgodni :)
Da naravno da nas nekad udave tehničkim pričama ali na to smo navikle i jednostavno ih ignoriramo :D
Samo jedan iz ekipe malo naginje onom mom starom opisu: malo je previše zagrižen za tehniku i možda mrvicu teže sklapa poznanstva sa žesnkom populacijom... ali bude on to već sredio :)
Dakle: Ferovci rules ;)
I moj zadatak je gotov, sad mogu dalje pisati o kuhanju :D
Post je objavljen 22.01.2010. u 11:53 sati.