Ujutro si ustao, žurno otišao do kupaonice, odjurio na posao-fax-školu, mahnito radiš, i umoran stižeš kući - da bi to sve ponovio...
a jesi li u 3 sekunde zastao i rekao sam sebi - ja dišem, ja vidim i hodam! Kako to? Zašto to?
toliko toga ti daje, stalno, neprestano, bez pitanja, bez pritužbi, sve ti daje - ispunjeno s ljubavlju...
svaki dah koji udahneš, svaku misao koju zamisliš, svaku želju koju želiš - On je tu prisutan, čeka da Njega pozoveš!
Da samo jednostavno kažeš - Blagoslovi moje putove i moje planove, moje želje i moje čežnje...
Hvala ti na ovom danu, ovom tjednu.
Hvala što mi daješ svoj životni dah - svoga Duha života!
Hvala što osjetim Tvoju prisutnost u svakom trenu ovoga dana.
Ti si stijena na kojoj započinjem ponovo i ponovo graditi svoju kuću.
Ti si oslonac koji se neće izmaknuti i srušiti, Ti si taj koji me drži.
Uzvraćam ti dar koji si mi dao - moj život!
Uzmi ga Bože - Tebi se predajem i Tebi vjerujem!
Post je objavljen 18.01.2010. u 12:58 sati.