Nakon svih onih kišnih dana, plime, poplava konačno je izašlo sunce, zapuhala burica. I tribalo je poć povirit do voćnjaka.
Ogromna količina kiše, vlage, južina i toplo vrime pogodoval su rastu trave. Naravno, da iman koristi od nje sigurno ne bi rasla. Tribat će ovo malo pokosit.
Naranče smo pobrali i oviu godinu su nam bile stvarno extra kvalitete. Puno, puno bolje nego španjolske i grčke. Ogulin koru, rastvorin je. Sok štrapa i cidi se po prstima. A cila kuća miriše, miriše.
Još da je imat špaher na drva, pa koricu stavit na ploču, ušuškat se, slušat pucketanje vatre.
Na stablu je još jedan limun.
I limunčić.
Pogled bacim na mendulu. Najprije sam mislila da mi se učinilo. Skoknen kod susida u vrtal, priko zidića naravno.
Mendula je procvitala.
I ovo nekakvo žuto cviće.
Vratim se među naranče. Pomalo ih triba orezivat jer će uskoro i one prolistat. Dok tako šetuckam okolo, na jednoj grani ugledan malu narančicu.
I prvu šparogu.
Globalno zatopljenje, zahlađenje ili tko zna šta izmišalo je godišnja doba u mom voćnjaku. Unilo totalnu zbunjozu, napravilo konfužjun.
Hmmmm….. a da ovu procvitalu mendulu pošaljem na zimski foto – natječaj?
Post je objavljen 17.01.2010. u 10:29 sati.