Toliko ljubavi u meni ima,
a nemam je kome dati...
Zato jer ona koju volim, uz mene nije
iako od boga rečeno i suđeno da daju mi je...
Moja draga, miljama daleko,
pati zamnom, trpi, a ni sama nezna zašto...
Trebala je sa mnom i uz mene biti,
šetati, sada, ovim ulicama grada...
Da je ona tu...Magle, nebi bilo,
jesen bi bila šarena, zvezde bi na nebu sjale...
Pustim ulicama grada šetam, bauljam...
Kao duh, kao utvara, kao sjena čoveka koji sam nekada bio.
Volim je, trebam je, nedostaje mi...
Bolje da umrem, nego da bez nje živim...
Post je objavljen 17.01.2010. u 03:09 sati.