Pregled posta

Adresa bloga: https://blog.dnevnik.hr/levant

Marketing

Danas je mali pas jeo odojka a mi smo sjedili i gledali.

Ovako je to bilo. Došla je moja mama, a moja mama obično napravi za Malog Pasa neko meso kad kuha juhu, pa to mesto onda isjecka na male komadiće jer sam joj ja tako rekla, i onda to stavi u frizer i čeka. Čeka meso a bome čeka i moja mama. Onda kad je prilika moja mama ide šetati malog pasa. Nije to prečesto ali dobro dođe. Mislim da se mi malo odmorimo. Da ne moramo hodati ko ludi kao što inače hodamo.
E u takvim danima moja mama iz zamrzivača izvadi to što je spremila za malog pasa i donese sa sobom u njenom prastarom cekeru o svijete.
Tako je bilo i jučer. Izvadila je vrećicu, ja sam vrećicu stavila na radijator, oni su otišli u šetnju. Po planu je trebalo bit da kad se vrate, meso u vrećici će se odlediti i bingo svi sretni i zadovoljni. Mali pas najviše jer to mu kulminacija dana. Mislim kad jede mu kulminacija dana.
I tako. Oni su se vratili, meso se odledilo, ja sam se sagnula da ga stavim u zdjelicu, moja mama je pogledala vrećicu i shvatila . Te rekla
"a ovo je odojak. " i još je mlako rekla "to bi vi morali jest".
E sad...ajde ti malom pasu oduzmi od usta.
Taj se bome najeo! Dobro se najeo. Nije mu smetalo ni što su komadi bili veliki.

Mi smo ostali sjedili i gledali. Malog pasa kako jede. Našeg odojka! Meso koje je bilo namjenjeno nama.
Hvala ti mama. smijeh
Drugi put napiši na vrećice što je što.smijeh
A ne da ovako gladujemo, dok se mali pas prežderava nešom hranom!!

Post je objavljen 17.01.2010. u 14:35 sati.