Upravo me nazvala mater i javila da san postala teta. Po peti put!
Smišno je kako čovika nešto šta teži nekakvih pišljivih 3750g može natirat u suze radosnice. Postala sam dakle po peti put teta, a strepila sam ( noćas oka ne sklopih) ka da san muško i iman postat po prvi put tata. I to muškog diteta, hehe.
Cilu noć nisan spavala zato šta je bilo nekakvih malih komplikacija. Kad moja sestra ide rodit, uvik su neke komplikacije. Prošli put je npr. odlučila rodit taman kad je cili Dubrovnik bija u požaru, i dok joj je muž sićima vode pokušava spriječit vatru da proguta kuću, ona, valjda smatrajući da im još nije dovoljno adrenalina, odluči dobit trudove. Usrid požara! Ceste zatvorene, oni žive u Župi, a do Grada se ne može.
Sabrana kakva već je, ona lipo cmokne muža u garavi obraz, sidne u auto i uspije se probit do Dubrovnika (i rodilišta) tako šta je malo išla priko Bosne. Neš ti, šta je to, vozit u trudovima kroz plamteći jug Hrvatske pa malo priko Bosne do rodilišta u Dubrovniku! Pis of kejk!
Ko zna di bi se dite bilo rodilo da je kojin slučajen imala više benzine u rezervoaru? Kakvi je đir napravila, odma san pomislila da ima rodit budućeg pridcidničkog kandidata!
Ovaj put nije bilo požara, nego nekakve komplikacije fizičke prirode, tlak, ovo ono, tek toliko da ne bi kvarila tradiciju i rodila bez pizdarija. Pa oće, pa neće, ostavilo je u bolnici, pa carski rez, izludila san kompletno. Pojila san sve nokte, a taman san ih bila uspila uzgojit ono za lakiranje.Triba joj zabranit rađanje! Uništit će mi živce!
Nazvala san šjor zeta gospara da mu čestitan, a on kaže "Jes' vid'la kako se množimo, ha, ko amebe!"
Viš ti, mislin se ja u sebi, ovih gospara. Djeluju ono sve ka da in se ništa ne da, a onda ti naredaju cilu koloniju malih nećaka i nećakinja. I još usput pogase požare u županiji.
Dobro, s obziron da Dubrovčani svako malo nemaju struje, nije ni čudo da in natalitet raste. A štaš drugo radit u mraku, bogati?
Post je objavljen 14.01.2010. u 10:03 sati.