I dalje dosadno.
Za kuhat nemam kaj, sem grha i ajnpren juhe,
a s time vas ne mislim daviti.
Danas sam malo spremal po kući.
Po knjižurinama se navatao prst prašine.
I tak brišem to, kad gle,....par starih knjiga iz
Kumrovca, mislim knjižnice, zaboravih vratiti, jebi ga.
Odma sam se sjetio tih dana.
Umoran, poslje cijelodnevnih predavanja o,
ooooo, o kurcu, a o čemu drugom nego o,
unutrašnjem i vanjskom neprijatelju te
inim indoktrinacijama.
Da, umoran, tu sam stao,
i ondak u sobu i čitanje predivnih knjiga,
našeg dragog Karla Marxa.
Winnetou II mi je ipak njegova najbolja knjiga.
do kasno u noć.
Ujutro, gimnastikica, doručak,
petšest rakijica, pa na predavanje.
Zapravo sam ja jedno smeće.
Čim zinem slažem.
Nitko me ni štel.
Tak sam štel u taj SKJ i nikad me nisu šteli,
do 90., e onda bi oni mene.
Jel još dijelite stanove, šefovska mjesta?
-E da ne
-E pa onda kurac, nema džabe ni u stare babe.
Pol ljudi prešlo u HDZ, pa im fali kadar, moš misliti kadra.
A i mogel sam. Nosiš pisma ko kurir-partijsko potrčkalo,
ko Bandić i fijuuuu po vertikali.
A i to je jeben posao, stresan, popušiš i kaj.
U gradu te nevole i kaj ti ostaje, neg da odeš u Metković i
dijeliš gumene čizme i te sve, nešto od gume,
dok te ne pošalju u kurac, a čul sam da su ovi
močvarni dole, vrlo opasni,
a i ja bi bil da mi voda do grla, a neko mi iz čamca maše kurtonima,
ili čizmama.
Post je objavljen 13.01.2010. u 23:01 sati.