Marketing
I love you
Nekima bi se to učinilo premalo vremena, s obzirom što smo sve prošli, još se nismo uživo upoznali, ali ponekad računam kao da jesmo. Kao da te već dulje vremena poznajem, kao da smo skoro pa ista osoba. Ali ne, uvjeravam se da si presavršen, da je to nemoguće, razum zna prevladati. Kad ljubav govori razum mora šutjeti, da, ali ipak ima tu nešto drugo. Upozorenje koje ne želim čuti, jer mi se čini previše glupo, blesavo, paranoično. Takva sam baš ja, glupa, blesava i paranoična, ne želim se obazirati na te čudne malene glasove koje svi čujemo ponekad. Ali kao da mi je dužnost da ih slušam, da čujem što imaju za reći, a već unaprijed znam da neću poslušati njihove savjete. Previše sam tvrdoglava da si to dopustim, ali tu moju tvrdoglavost, upornost, svladao si u rečenicu dvije. Opet nemamo teme... Inače bih bila uspaničena kad bi se dogodila pauza u chatu, osobito ako se radi o nekome tko mi se sviđa... Ali ti brineš za to da nemamo tema, tu mi je srce na trenutak stalo, jer nisam znala što reći, kamo li napisati. Znam kakva sam kad sam zaljubljena, ali ovo nije moja zaljubljenost, ovo nisu leptirići u trbuhu i takve bedastoće. Ovo je želja, da se vidimo, da se nađemo uživo, što prije moguće. Ali isto vremeno i strah za istim sastankom... Jer mi je nemoguće u potpunosti zanemariti te glasove u glavi, a i glasove van glave. William, Ashanty... Znam što misle, znam da se brinu (više Ashanty nego William), ali radi se o mom životu, moje su to odluke. Luda si, nisi normalna... to mogu podnijeti, to samoj sebi govorim svaki dan. Ali kad mi kažeš da će me prevariti, da se samo poigrava samnom, da je ženskar, da je loš... Pogađaš me u živac, svatko ima svoje mišljenje, ali nemoj mi uništavati snove, nadu... Dajem tebi da živiš u svijetu mašte, da će ti Taylor ili Jacob kako god ga doživljavaš doći i pokucati na vrata... Daj i meni tu slobodu, jer je ovo stvarna osoba, koju poznajem, koja mene poznaje. Koju volim...
Post je objavljen 13.01.2010. u 21:17 sati.