jučer je bio najbljak dan...jedan bljak, bljak, bljakasti dan!
evo kaj je bilo! probudila sam se ujutro, tri put zarikala....da zarikala kao što lav riče...to lav isto tak zijeva ko ja, sa rikom...i onda primjetila da se onaj užas od porta, ili stručnije centralnog venskog katetera, okrenuo. okrenuo se tako da je to izgledalo ko da imam pištolj ispod kože. daaaa, tako mi je izbočen bio! on se otkačio od mišića i iz horizontale okrenuo u vertikalu. onako, ko kad se mi s leđa okrenemo spavat na bok. e pa gosponu portu isto dosadilo spavat na leđima. i onda sam ja paranojko skoro povratila kad sam to vidjela, jer sam počela svašta zamišljat, a bolje da ne pišem o tome da ne bi sad i drugi skoro povratili i rekli da sam gnjusna.
ovo je bio zajutrak dana, a onda je počelo. zvala onkologiju pa me otkantali, zvala dječju kirurgiju. oni rekli nek zovem onkologiju. pa ja opet, alo onkologija. i na kraju nek idem na hitnu. i da, otišla na hitnu.provela četiri sata tamo. slikali me na rentgenu. jedan doktor kad je to vidio je rekao: o majko mila...pa sam počela vikat na njega da kak mi može tak vikat, da je meni još veća majka mila. pa su me stavili u boks u kojem je doktor upravo objašnjavao čovjeku bez noge na kojem mjestu će mu amputirat drugu. e tu mi se već opako vrtilo u glavi. napokon su me onda odveli na tu dječju kirurgiju...to je najslađi odjel na svijetu...kod mog kirurga za port koji je bio najfer čovjek dana i reko: mala, idemo mi to odmah riješit. i hop, ja na operacijski stol, lokalna anestezija i reži buraz. cika, caka, auu, boli, boli, a cika, caka, još malo, znam da je tlaka, šivanje i aj doma spat.
došla sam doma ko iscjeđena naranča. ma ko krepani patliđan. srušila se u krevet i mrknula deset sati sna. danas ko nova!
Post je objavljen 12.01.2010. u 09:33 sati.