Tiho koračam pustom cestom,
a iz tmine noći k nebu propinje se jablan
treperi na povjetarcu, šušti, pucketa.
Iznad njega zvijezda, usamljena,
nekako na samom dnu ponoćnog neba,
treperi zagasito prkoseći tami, nijema.
Svakim mojim korakom, on je sve bliži;
još trenutak i samo nekoliko koraka
i jablan će moći dodirnuti zvijezdu.
Zastanem, nekoliko puta udahnem duboko
i pognute glave ponovo krenem,
kroz noć u daljinu pustom cestom.
Post je objavljen 10.01.2010. u 02:23 sati.