Pregled posta

Ni mravi nisu što su nekad bili.

Kad sam se useljavao u ovu novu podstanarsku rezidenciju od 35 kvadrata (više imaju oni na Gvantanamu) onda uopće nisam razmišljao o tome da će već netko biti u stanu. U onom prvom su me dočekali žohari...u drugom muve...a u ovom trećem mravi. To nisu oni mravi na koje ste navikli...nisu to oni crni...ovi su mali mali mali mali i crvenkasti. Ne mogu reći da se nismo slagali. Jesmo...slagali smo se. Ja bih došao sa posla i hranu koju sam kupio uvijek sam odlagao 2 metra od njih. Oni su imali ustaljenu rutu kojom su se kretali. Ja u tu rutu nisam dirao ni kad bi pijan kući došao. Uvijek sam ih poštivao. Ta se ruta svodila na odprilike sljedeće – uvijek su kretali iz jedne rupe na šparetu...iz te rupe bi u koloni išli uz kuhinjski element...preko keramike...na gornji kuhinjski element...i dalje po zidu u neku rupu na plafonu. Kud su oni išli i što su radili, nikad me nije zanimalo. Oni su poštivali mene i ja njih. Kad bih došao iz trgovine uvijek bi im ostavio jabuku koju bi oni razguzili za nekih 2-3 mjeseca.

Sve je to šljakalo dok ja nisam skužio da ta ista jabuka koju su oni glodali 3 mjeseca....odjednom nestane za 5 dana. Sumljivo mi već bilo kad sam skužio da iz špareta idu u kupaonu. Pas mater!? – Koji kurac imaju radit u kupaoni? I na to pitanje sam dobio odgovor kad sam jedne prilike ravno sa posla iša prati ruke. Perem ti ja ruke u sudoperu...u kupaoni...uzmem onog tekućeg sapuna i nasapunam lice....pustim vodu iz špine i isperem lice...kad...kad neznam kako da rečem....stoje 3 mrava na sudoperu i gledju u mene. Ja pogledam u njih....pogledam sebe u ogledalo...reko da nisam bolestan....Ja opet pogledam u njih...opet njih 3 stoje nepomično. Od njih 3, dvojica u rukama drže koplje a ovaj treći u nekom mantilu. Ja gledam u njih...kad ovaj u mantilu veli meni:
«Dobro večer!»
Ja opet pogledam u ogledalo...reko...pa nisam buniku konzumirao još od prošlog ljeta...kad čuješ:
«Alo momak!»
Ja se okrenem prema njima:
«Jel vi to meni!»
Veli ovaj u ogrtaču:
«Jok..ja to matici majci!...Nego kome nego tebi!»
«Pa vi pričate!?»
«E da kako!»
«Ja sam u šoku!!!»
«Pusti šok» veli ovaj u ogrtaču...pa nastavi «dajde nam malo tekućeg sapuna!»
«Da vam dam tekućeg sapuna!?»
«Da...dajde nam jednu kap tekućeg sapuna!»
Da sad ne duljim...ja rukom stisnem ono govno od tekućeg sapuna..i taman kapne jedna kap. Ova dvojica što su držala kopljad...uzeše neku zdjelu...uloviše tu kap...i odoše sva 3 bez da su rekli i HVALA.
Nije od toga prošlo 3 dana...sjedim ja za kompjuterom...i surfam po nekoj pornja...ovaj...surfam po stranicama katoličke mladeži...gledam gdje da odem na misu...kad odjednom vidim kraj ekrana opet ona tri mrava. Srce me skoro strefilo.
«Dobro večer...evo nas opet!»
Ja brže bolje spustim sa ekrana onu pornja...ovaj...stranicu katoličke mladeži...kad veli mrav:
«Ne brini...znamo mi da ti gledaš pornjavu...nećemo nikom reći ako nam daš 4 jabuke i kilu mandarina!»
Pička vam materina – pomislim u sebi. Em me jebete u podstanarstvu svojim bivanjem em ste počeli i ucjenjivat. Reko:
«Odjebte momci....do sad sam vam davao po jabuku...sad bi vi više...nema...nećete sad dobiti ni onu jabuku koja vas je sljedovala!»
Veli onaj u ogrtaču:
«Jel tako?!»
Reko «Tako je!»
Bogme..odeše njih 3 ljuti ka ris. Pa mislim, pička vam materina bezobrazna i bahata. Sve bi reko čovjek to su samo mravi....oni su vrijedni i marljivi.
Ja to večer na spavanje...legnem oko 10 navečer i zaspem ko Ivo Sanader nakon što je mako Pašalića. Ka top zaguslim. Kad negdje oko 3 u jutro...svrbi me nos. Ja otvorim oči...kad na vrh nosa...onaj mrav u ogtaču...ja pogledam lijevo...lijeva ruka mi zavezana za stol....ja pogledam desno...desna zavezana za vrata....mila majko što je ovo? Pogledam ravno...a na vrh nosa stoji onaj mrav sa ogrtačem i kaže:
«E sad ćemo ti jebat majku!»
Usro sam se instant....sa nogama ne mogu ni lijevo ni desno...isto su me za nešto zavezali al ne vidim jer glave ne mogu dići...po 200-300 mravi me drži za svako uvo i neda mi glavu dignut.
Reko «Što oćete od mene!?»
Veli obaj u ogrtaču «Hrane!»
«Pa nemam ljudi ništa majke mi!»
«Sereš...» veli ovaj mrav u ogrtaču...»...imaš u frižideru jedno jaje, pola tube majoneze...i glavicu kupusa što ti mater iz Like dala!»
Reko «Uzmite kupus!»
«Jebo te kupus da te jebo» veli meni ovaj u mantilu....»Nismo mi spali na kupus!»
ja u onom očaju «Majonezu nedam da me jebete!»
«Dat ćeš majonezu...inače...» i pokaza prstom na desno. Popustiše mi lijevo uho i ja nekako okrenu glavu prema desno...kad imam što vidit. Uzelo njih mrava jedno 5-6 iljada i zavezalo mačku u neki najlon...stavili joj omču oko vrata i tu omču zavezalo za ono govno što drži zavjese. OĆE MI MAČKU OBJESITI. Veli ovaj u mantilu:
«Davaj majonezu i jaje il ode mački svih 9 života!»
«Pa nemojte mravi ako Boga znate....pa nisam dobio još plaću a i kad je dobijem nemaš je što vidit...a i to malo što imam uzme mi država 4%...»
«Jebe se nama za državu...» veli ovaj u mantilu...»i tih 4%....mi oćemo svoje!»
Što sam ja više negodovao...to su mački oči bile veće....reko:
«Nemojte mačku...nije ona kriva!»
«Davaj majonezu i jaje!»
«Pa ima li još išta u frižideru?!» upitah ja njih
«Nema...frižider ti je prazan...samo ta jebena majoneza i jaje!»
«Pa što ću ja jesti ako mi to uzmete!?!?»
«Imaš mačku!» reče mrav...pljunu...i ode....

Danas sjedim sa mačkom u dnevnom boravku....gladan...sve su mi mravi uzeli...sjedim i gledam se sa mačkom oči u oči....pa da vas pitam....jel ko ikad bio u Kini?

p.s. postavlja se pitanje...ako već imaš problem sa mravima...kako to humano riješiti a da svi napuste stan bez žrtava...pa mislim...nemam ih namjeru ubijat...a za neke pregovore nemam volje...a i bojim se onog u mantilu!


Post je objavljen 05.01.2010. u 18:10 sati.