aha aha...niko ne zna koji je danas dan!!! e pa taj da mene niš ne boli. pa to je nemoguće...ma kaj je nemoguće...ne boli me ni jedan mišić...piiii, koja sam ja frajerica!
a stalno mi puca nešto u vratu. možda petarde? ma taj vrat je isto pun metastaza a njega će mi zračit nakon kemoterapije. i onda se zabrinem tu i tamo da mi ne bi puko taj kralježak u vratu i glava pljas, padne. kak ću onda bez glave? a joooo, ne bih ja bez glave!!! šta ću je nosit u ruci okolo a u vrat zavezat balon ili posadit cvijeće? ma iskreno, neda mi se to baš, rađe ja nju malo zakucam bolje čavlima pa nek se drži ona tu di je.
e idem sutra u bolnicu. baš sam uzbuđena...joj evo vrtim očima, bolnica uopće nije nešto tako strašno kako ljudi misle. kao prvo, medicinske sestre su super i ja ne znam kaj njih uče u školi ali ja nisam naišla još niti na jednu nesimpatičnu i odbojnu. samo da pojasnim...postoji razlika između onih koje brinu za hospitalizirane bolesnike od onih koje rade u ambulantama. kažem vam ja, ove su za prste polizat. a nisam leeeeezba, bokte mazo. kao drugo, u bolnici ne može ne biti zabavno. dobro da, kad te nešto jako boli onda nije baš najzabavnije iako sam ja znala puštat takve urlike i izmišljat takve prostote da bih se sama sebi smijala. kak se kaže, malu boli pa ošla na kvasinu. i kak se to uopće ode na kvasinu? jel to znači da se počneš opijat kvasinom koja je ka neki opaki opijat pa poludiš i na kraju još u ludnici završiš? dobro ja još nisam, iako volim ju pocugat uz zelenu salatu. di sam stala. da, ne može ne bit zabavno u bolnici jer, upoznaš svaki put bar jednu do dvije, ali i više, novih osoba. i to su obično osobe iz totalno nekog drugog svijeta. ne mislim s druge planete, iako moram priznat ima vanzemaljaca ali pssst to je državna tajna, već se razlikujemo i po godinama i po načinu života, razmišljanjima, običajima. i onda meni to bude zanimljivo. pa promatram...pa dođu posjete, pa dođu doktori, pa bude tu i svađa i gnjavaže i smijeha i dosade i svega. pa zašto mi nitko ne vjeruje, to je stvarno prezabavno. svašta vidim i čujem...oooo da čujem, svaka gospođa u sobi do sad koja je bila samnom, fina, fina teta i onda ode na wc i isprdi ga tako da žbuka na zidu popuca. a ja si mislim, svaka čast gospođo, dupe vam radi savršeno. a šta sad, nisam to izmislila, tak je...ja sad već znam unaprijed kad se zatvore vrata kupaone da tamo počinje rat, padat bombe i pucat mitraljezi. i onda izađe van i otvori prozor. aj bar to.
inače sad po novim standardima sobe u bolnicama se rade dvokrevetne i svaka ima svoju kupaonu. to je ok u biti samo što npr. na rebru su toliko uske i male da kad su mene tamo dofurali prvi put ja sam mislila da sam u čekaoni nekoj privremenoj. pa se sestra uvrijedila i ispričala svim ostalim sestrama. naravno da sam ispala mala snobica.a šta ću kad je mala sobica. sad sam se već navikla.
eto, sretan mi put onda, u petak sam vani pa ću pričat svoje dogodovštine iz druge galaksije.
Post je objavljen 05.01.2010. u 09:40 sati.