Počela sam polako otvarati oči. Gledala sam u strop neke sobe. Bio mi je užasno poznat. Onda sam počela osjećati miris, miris sobe, miris kreveta na kojem sam ležala... Miris svega oko mene. Onda sam začula poznat glas.
-Zarice? Zara?-, govorio je taj glas. Glava me rasturala. Napokon sam shvatila gdje sam. Ja sam u njegovom krevetu. On sjedi pored mene, on me zove. Dotaknuo me. Zgadilo mi se. Brzo sam se odmakla i zbog bola u glavi stavila ruku na čelo.
-Ljubavi, jesi dobro?- ispitivao me. Nisam gotovo ništa čula. A možda nisam željela čuti.
-Zašto si me doveo tu? Zašto me jednostavno ne možeš ostaviti? Trebao si me pustiti da crknem na onim stepenicama!- ni jednom ga nisam pogledala. Kako se usuđuje dovesti me u svoju kuću? Nakon svega što mi je priuštio.
-Zarice, ne govori to. Znaš da ti to nikad ne bih napravio.-, primio me za ruku.
-Ne diraj me.-, bijesno sam rekla ne pogledavši ga. Bol u glavi je polagano prolazila. -Molim te, budi tako ljubazan i izađi van.-, tiho, ali odrješito sam rekla pokazavši rukom na vrata. Ustao se i izašao van. Čim je otišao ustala sam i počela tražiti svoje stvari po sobi. U to je ušla Zara.
-Zara!- prošaptala je grubo. -Kako si ti glupa, ženo! Zašto mu ne dopustiš da ti objasni?- ova se smješkala.
-Šta, da još dobijem i detalje?- rekla sam normalnim tonom.
-Pst. Nemoj da nas čuje!-, rekla je šaptom i povukla me na krevet.
-Što..o čemu ti...-, zbunjeno sam prošaptala.
-Nije te prevario!-, nasmješila mi se.
-A?- pogledala sam ju zbunjeno.
-Nije te prevario, ženo. Nije bio s tom kujom. Trebaš čut cijelu priču. A ja imam i dokaz. Poruka na njegovom mobitelu. Ah, kad ga ostavlja na stolu.-, nakašljala se i izvadila njegov mob iz džepa.
-ZARA!-, glasno sam prošaptala. -Ne smiješ uzimati mobitele!-, nasmješila sam se.
-Gledaj što piše.-, i pružila mi mobitel gledajući prema vratima ide li itko. Počela sam čitati poruku. Pisalo je: "Koja si ti pizda, više me ne možeš ni jebat kako treba. Šta te ona tvoja drži na uzici?" Pogledala sam u Zaru. Kimnula je glavom kroz smješak. Njene su oči bile svijetle. Vesela je. Počela sam razmišljati što sad.
-Dovest ću ti ga, može? Reći ću mu da si spremna razgovarati.-, nasmješila mi se i primila za ruke.
-Hvala ti.-, rekla sam. Zagrlila me.
-Na mene uvijek možeš računati.-, rekla mi je.
-Znam. I vrati mu mobitel.-, rekla sam kada je počela odlaziti. Sjela sam na krevet, nalaktila se i spustila glavu u ruke. Dobro, zašto se ovo meni događa? Uskoro sam čula zvuk otvaranja vrata. Pogledala sam prema njima i vidjela ga kako ulazi.
-Hej.-, tiho je rekao. Kimnula sam glavom u znak pozdrava. Sjeo je pored mene. Par minuta me samo gledao.
-Počni više objašnjavat, neam cijeli dan.-, ozbiljno sam rekla.
-Dobro. Između mene i nje ništa nije bilo, kunem ti se. Ali glupo je.-, pogledala sam ga.
-E znaš šta? Daj prestani više s tim glupo je. Ovo uopće nije glupo. Zapravo, toliko je NE glupo da sam na rubu da te napucam i odem u Nigeriju iako sam tamo već bila. Počni pričat dok još slušam.-, planula sam u sekundi.
-Ok.-, i udahnuo. -Ti si bila u autu i ja sam krenuo gore u hotel. Kad sam došao tamo počela se svađati i vikati...razbijati stvari, svašta je bilo. Trebalo mi je sat i pol da ju smirim, a onda je pomislila da se ja...ma znaš, da bi smo ona i ja mogli ponovno, jel. Počela me grliti, uvijati se oko mene, skidati mi odjeću...-
-Poštedi me detalja, molim te.-, prekinula sam ga.
-Preznojavao sam se. Doslovno. Nisam znao što da radim. I mislio sam da ću moći. Mislim, ti si ionako bila dolje i vjerojatno nikad ne bi saznala, ali nisam mogao. Usro sam se. Ko neka pička. Ali nije mi žao. Oprosti što sam te povrijedio. Ništa nije bilo između nas dvoje, kunem ti se životom.-, uplašeno me pogledao. Gledala sam ga.
-Ma koji kurac? I sad mi to kažeš?- nasmješila sam se. Gledao me kao luđakinju. Legla sam na krevet s rukama na licu.
-Kako to misliš?- legao je pored mene i okrenuo se na bok. Gledao me. Nalaktio se.
-Budalo! Pustio si me da trčim! DA TRČIM si me pustio.-, nasmješio se. -Zašto mi nisi odmah rekao. Pa da jesi, vjerovala bih ti.-, nasmješila sam mu se.
-Bilo je glupo. A uostalom, stvarno si mi dala priliku, nema šta.-, primio me za ruku.
-Stvarno moraš prestat s tim. Idući put ću se bacit pod vlak jer će u novinama pisat da si ubio nekog, a tebi će bit preglupo reć da nisi ti.-, gledala sam u strop.
-Ne, nećeš. Ne možeš ti podnijeti da te gaze.-, nasmješio se i poljubio me. Zagrlila sam ga. Nasmijao se. Zapravo, toliko se cerio da se nismo mogli normalno ni ljubiti. Sjela sam na njega. Zbunjeno me gledao. Spustila sam se prema njemu i počela ga ljubiti po licu, vratu... Zaboravili smo na vrijeme.
-Volim te.-, položila sam glavu na njegovo rame i tiho mu šapnula u uho. Zagrlio me jako.
-I ja tebe. Više nego što misliš.-, i poljubio me u kosu. Ostala sam tako ležati u njegovom narjučju. Osjećala sam se sigurno. Pokušala sam uskladiti disanje s njegovim. Na poslijetku mi je uspijelo. Položila sam glavu na njegova prsa kako bih čula otkucaje srce. Kucalo je brzo. Polako se smirivalo i počinjalo kucati sve sporije. Počeo je rukom prelaziti po mojim leđima.
-Nećemo se više svađati, može? Nikad više. Uvijek se bezveze ljutimo jedno na drugo.-, pogledao me.
-Dobra. U pravu si.-, rekla sam.
-ALO! Vi unutra! Daj izađite van više!-, netko je počeo udarati po vratima.
-Bill.-, rekosmo u isto vrijeme. Ustala sam se i sjela pored Toma.
-Doktor je rekao da ćeš možda biti slaba kad prvi put ustaneš, pa zato pazi.-, obgrlio me jednom rukom. Nasmijala sam se.
-Doktor? Vozio si me doktoru?-, pogledala sam ga.
-Ne. Jesi luda? Ne bih te mogao tako mučiti.-, položio je ruku na moje koljeno.
-Ali sad si rekao...-, počela sam.
-Pa nazvao sam ga i došao je. Inače to ne rade, ali ja sam ipak ja.-, podigao je obrvu.
-Uh, neko nam je umišljen.-, nasmješila sam se. Samo je odmahnuo glavom. Ustala sam se i zavrtilo mi se, pa sam ponovno sjela i primila se za glavu. Nasmijao se.
-Daj, ja ću ti pomoći.-, rekao je i primio me. Uskoro smo izašli van. U drugoj sobi su sjedili Bill, Zara i....TOMOVA MAMA??? Što ona radi tu.
-MAMA?- izgleda da ni Tom nije znao da je tu.
-Bok, djeco. Ja sam svratila na kavu, a onda su mi rekli da se Zara onesvjestila jer je bila vani. Zašto ju nisi odvezao, mamlaze jedan? Pogledaj se koliki si! Imaš skoro 2 metra, a ponašaš se kao da će ti malo kiše isprati mozak, koji ionako nemaš, jer da imaš, ne bi pustio da hoda po kiši. Zar te ništa nisam naučila?- stavila je ruke na bokove, prišla Tomu i pljesnula ga po dupetu.
-Au, nemoj, mama!- primio se za guzicu. Samo sam se nasmijala. Otišla sam na kauč i sjela pored Billa i Zare.
-Jeste zajedno?- pitao me Bill. Kimnula sam. Ovaj se nasmješio i obgrlio Zaru rukom. Ona mu se približila i položila glavu na njegovo rame.
-Znate, Zare, sviđate mi se.-, njihova je mama govorila iz kuhinje. -Iako nikad nisam mislila da će moji sinovi naći imenjakinje.-, nasmijala se. Dečki su upalili TV. Zazvonio mi je mobitel. Mark. Tom je odmah pogledao tko me zove.
-Nemoj se javiti.-, rekao je nagnuvši se prema mobitelu.
-Moram. Možda je važno.-, rekla sam i javila se. Nije bilo važno, samo da mu kupimo sok od jabuke kad se budemo vraćale jer mu se ne ide van po kiši. Rekla sam da hoćemo, pozdravili smo se i poklopila sam.
-Što je htio?- Tom me pitao gledajući TV. Činio se uvrijeđenim.
-Sok od jabuke.-, rekla sam.
-Da mu ga dostaviš u stan, pred vrata, u spavaću sobu...ili negdje drugdje možda?- vilica mu se tresla. Nije pomakao pogled s TV-a.
-Molim?- pogledala sam ga stisnutih očiju.
-Rekao sam ti da se ne javljaš i što si ti napravila? Zato što ti je taj Mark uvijek bio ispred mene.-, pogledao me.
-Tom, mama ti je tu, ne počinji sad. Možemo mi izdržat jedan dan bez svađe?- pogledala sam u TV.
-Ne možemo, ljubavi. Mi tako igramo.-, sarkastično je odvratio.
-Ti si pasivno agresivni gad. Stalno si ljubomoran! Daj prestani više!-, lagano sam podizala ton.
-Nećeš mi ti to reći. Ti si stvarno zadnja koja bi trebala išta reći!- počeo se derati i njegova je mama izašla iz kuhinje. Ustala sam se.
-Ja sam zadnja, a ti se skičeš po hotelima s onom kurvetinom. Kao, mogao sam da sam htio, ti nikad ne bi saznala, je li tako? Ma bravo, kako pametno razmišljaš. Ja sad idem. Ti...ti...-, oči su mi se napunile suzama. -Ti imaš ozbiljnih problema.-, prošaptala sam i zgrabila jaknu. Zara, Bill i njihova mama samo su promatrali.
-Gospođo Kaulitz, žao mi je...-, zagrlila sam ju. -Zara, vidimo se doma. Bill.-, kimnula sam mu glavom i izašla van na kišu. Ponovno.
-ZARA!- netko je vikao zamnom. Okrenula sam se.
-Daj, odvest ću te.-, prišao mi je i sjeli smo u njegov auto. Plakala sam, ali nisam jecala ili išta govorila. Samo su mi suze curile.
Post je objavljen 02.01.2010. u 15:59 sati.