Nakašljao se nakon neugodne stanke nastale zbog onoga što smo rekli i ustao se te otišao do kuhinje. Pas mi je i dalje sjedio u krilu i cvilio. Pomilovala sam ga jednom po glavi.
-Evo ga. Moj posebni koktel!-, Tom se odjednom stvorio ispred mene i tutnuo mi čašu u ruku.
-Jel to otrovno?-, nasmijala sam se.
-Ma nije. Zapravo...nisam siguran.-, našalio se. Uskoro smo se zapričali i opustili. Pas se maknuo.
-Sviđa mi se taj tvoj ZL lančić.- prokomentirao je i primio privjesak u prste. Bio je to privjesak načinjen od zlata na kojem je bilo urezano ZL. -Za što stoji?-, pitao je.
-Zara Lukin.-, odgovorila sam nasmješivši se i pogledala u lančić.
-Tvoji inicijali?- pogledao me. Namsmješila sam se sjetno.
-Ne. Nisu moji.-, tuga mi se mogla vidjeti na licu iza ugla.
-Osjetljiva tema?- obzirno je pitao.
-Poprilično. Hoćemo li preskočiti to?- zamolila sam. Kimnuo je i ponovno smo počeli pričati o glupostima. Uskoro je otišao u kuhinju provjeriti svoj umak. Neko sam vrijeme razmišljala o svemu. Dok se nije vratio.
-Napokon ću probati taj tvoj slavni umak.-, nasmijala sam se.
-Haha. Samo oprosti zbog špageta. Mama nije stigla doći i pripremiti ih.-, nasmijao se.
-U redu je.-, nasmješila sam se. Uskoro je donio jelo na stol i probala sam.
-Kakvo je?- pitao je.
-Ljuto.-, rekla sam. Ali stvarno je bilo ljuto. -Fino je, ali preljuto. Mogu dodat malo vode?- primjetio je moju facu kad sam to rekla.
-Nisam znao da ne voliš ljuto. Dodaj vode, izgubit će okus, ali dodaj.- nasmješio se.
-A neću ako će izgubiti okus. Onda ću pretrpiti.- nasmijala sam se i uzela još jedan zalogaj. Bilo je zaista ukusno, ali preljuto. Imala sam osjećaj da umirem sa svakim zalogajem.
-Daj, pusti to. Preljuto ti je, imam salame.-, nasmijao se kad me vidio.
-Ne. Dobro mi je. Treba mi samo čaše vode.-, nakašljala sam se.
-Zara, to ti je već treća.-, pogledao me ozbiljno.
-Dobro, onda mi ne treba čaša vode.-, nasmješila sam se. Zagrlio me.
-Ne moraš jesti to. Kažem ti, smislit ćemo nešto.-, i poljubio me u obraz.
-ALI NE! Ja hoću ovo.-, nasmijala sam ga.
-A dobro. Onda se muči. Tvrdoglava si, baš jesi.-, prokomentirao je buljeći u mene. Uzela sam još jedan zalogaj, a on me još uvijek gledao.
-Što? Umrljala sam se?- pogledala sam ga tražeći rupčić. Nasmijao se.
-Ne. Samo si mi lijepa. To je sve.- i nastavio buljiti.
-Hvala...ok...nemoj me tako gledati.-, osjetila sam kako se crvenim.
-Kako to?- nasmješio se.
-Tako...Kao da ćeš me pojesti.-, oboje smo se nasmijali. Uspjela sam pojesti sve. Bilo je zaista ukusno, ali preljuto za mene. Ubacio je posuđe u perilicu i sjeo pored mene. Pas nas je gledao sa strane.
-Puštaš mu da sjedi na kauču?- pitala sam.
-Da...stalno je tu. Čak sam ga i dresirao. Gle.- rekao je i počeo rukom pozivati psa. Ovaj se nije micao. -Čudno. Jučer je radilo.-, nasmješio se.
-Dođi, mali.- potapšala sam rukom kauč i pas se počeo ustajati i došao do kauča. Poskočio je i sjeo pored mene. Nasmijala sam se.
-Ok, ovo nije normalno. Moj pas sluša tebe, a ne mene. Pa ti mrziš strance.- obratio se psu na što je ovaj zalajao. Obgrlio me jednom rukom i pas je još jače zalajao. Nasmijali smo se. Upalili smo TV i gledali neki glupi film. Pas mu je uskoro zaspao. Tom ga je odnio negdje.
-Napokon. Sad je tvoje krilo samo moje.-, nasmijao se, sjeo pored mene i položio glavu u moje krilo. Umjesto da gledamo film sada smo se gledali u oči. Skrenula sam pogled. Zapravo i nije bio tako loš film. Neka komedija s Martinom Lawrencom. Smijali smo se na skoro svaku scenu.
-Obožavam tog lika.-, rekla sam.
-Ja ne. Ide mi na jetru.-, nasmijala sam se. Uskoro je film završio i otišli smo spavati. Preobukla sam se u pidžamu.
-Ti spavaš samo u boxericama?- pitala sam začuđeno.
-Da.-, odgovorio je ležerno.
-I nije ti zima?- pitala sam. Nasmijao se.
-Biraj stranu!- bio je to veliki bračni krevet.
-Na kojoj ti obično spavaš?- mislila sam da je bolje da on odabere.
-Desnoj. Ti?- obzirno je pitao.
-Lijevoj. Izgleda da se poklopilo.-, nasmijala sam se.
-Ma mi smo ko minus i plus.-, nasmješio se, prišao mi i poljubio. Legli smo u krevet.
-Tom, jel bi tebe smetalo ako ja čitam? Uvijek čitam prije spavanja. Ne mogu zaspati bez toga.-, sramežljivo sam pitala.
-Ne, samo daj. Na kojem je jeziku?- pitao je.
-Njemačkom. Božićna priča.- odgovorila sam.
-Mogu čitat s tobom?- začudila sam se.
-Naravno.- odgovorila sam i približila mu se. Naslonila sam glavu između njegove ruke i prsa te otvorila knjigu. Nakon svake pročitane stranice čekala sam da je on okrene i uskoro mi je postalo toliko udobno da sam zaspala.
-Zara?- čula sam tihi šapat, ali nisam bila dovoljno budna kako bih se odazvala. Čula sam kako je sklonio knjigu. Okrenula sam se na bok. Obgrlio me jednom rukom, poljubio u kosu i položio glavu pored moje. Ubrzo sam utonula u dubok san.
***
Probudila sam se dobre volje. Bilo je kao spavati na oblacima. Ustala sam se i otišla u kupaonu te se obukla. Za to se vrijeme i Tom probudio i otišao u kupaonu. Netko je pozvonio.
-Tom, hoću ja otvorit?- povikala sam.
-Možeš, vjerojatno je Bill.-, promrmljao je. Otvorila sam vrata. Ispred mene je stajala neka plavokosa žena. Bila je poprilično sitna. Ne nešto posebno niska, ali ipak sitna. Nasmješila mi se sklopivši ruke.
-Ti mora da si Zara. Ja sam Simone. Tomova mama.- pružila mi je ruku.
-Oh, drago mi je. Da, ja sam Zara.-, prihvatila sam ruku.
-Tko je došao, srce?- Tom je vikao iz kupaone.
-Tvoja mama! Uđite, molim vas.-, pozvala sam ju unutra.
-MAMA?!- čulo se razbijanje iz kupaone. Obje smo se nasmijale. Uskoro je izašao iz kupaone. Nosio je neku košulju i trenirku. Njegova mama je već sjela na kauč i ja sam ju pitala hoće li što popiti.
-Sine! Upoznala sam tvoju djevojku. Baš je slatka.-, čula sam ju kako govori iz kuhinje.
-Znam, mama. Mama, molim te, nemoj me osramotiti, važno mi je ovo. Mama, molim te, MAMA! Jel ti mene uopće slušaš. Pusti moje obraze na miru. MAMA!- čula sam ga iz dnevnog boravka. Nasmijala sam se i odnijela sokove u sobu. Zagrlio me čim sam došla i odvukao do dvosjeda gdje smo sjeli i primio me za ruku.
-Kako ste slatki zajedno.-, njegova je mama sklopila ruke i nasmješila se. Tom me poljubio u obraz. Nasmješila sam se. Njegova je mama ostala na kavi i uskoro otišla. Zgrabio me isti tren.
-A što se dogodilo s onim:"Neću te napastovati, obećajem"?-, gricnula sam ga pored pirsinga.
-Ništa. Nije napastovanje ako ti počneš.-, odvalio je i bacio se na moj vrat kad je zvono ponovno zazvonilo. Podigao je glavu, okrenuo očima i viknuo: -Bolje ti je da cijeli grad gori!-, te otišao otvoriti vrata. Bill. Za to sam vrijeme otišla do kuhinje. Tomov se pas probudio i počeo me slijediti po kući.
-Oh, super. Dva psa u kući!- odjednom je Bill bijesno prošao pored mene. Začuđeno sam ga pogledala. Onda je prošao Tom i pogledao me onim pogledom kakosimoglatoučiniti. Ništa mi nije bilo jasno. Otišli su u kuhinju i nešto komentirali. Slijedila sam ih. A čim sam ja, odmah je i Tomov pas.
-U čemu je problem, dečki?- pogledala sam ih uplašeno.
-Kako si nam mogla to napraviti? MI SMO TI VJEROVALI!- viknuo je Bill plačnim glasom. Tom mu je prišao i obgrlio ga.
-Objasni mi ovo!- bijesno je rekao Tom i bacio mi novine pred nos. Bile su okrenute na članak o Zari Lukin, kradljivici i provalnici koja hara po Hamburgu. Usta su mi se razvukla u veliki osmijeh.
-Dobro, jesi ti normalna? Što se ceriš? Mi smo ti vjerovali, a ti kradeš? Ja sam zaljubljen u lopova?- odjednom se Tom potpuno razljutio.
-Ne, ti ne razumiješ!- krivo sam započela rečenicu.
-Onda mi objasni. Imaš pola minute.- sijevalo mu je iz očiju.
-Ok, štopaj me. Sjećaš se lančića? Pitao si me za što stoji ZL? E, pa to je Zara Lukin, ali ne ja. Moja najbolja prijateljica. Zapravo, originalno ona je Zara Lucin, ali kad se doselila iz Italije u Hrvatsku prebacila ga je u Lukin, mi smo najbolje prijateljice od kad se znamo i rastale smo se kad sam ja otišla u Afriku, a ona u Australiju, nismo se čule jako dugo i sad kad sam ovo pročitala znam da mi je tako blizu, moram ju nazvati, molim vas, oprostite, ona je hippy i fakat...
-Daj, uspori malo. Ako sam ja shvatio. Ovo nisi ti. To je tvoja najbolja prijateljica. I ona je hippy?- Tom se malo opustio.
-Da, da i da.-, počela sam se veseliti kao luda.
-To nisi ti?- Bill se začudio.
-Neee. Mislim, jesam ja za mir u svijetu, ali ona to fura malo predaleko. Moram ju nazvati!- uzbuđeno sam potrčala do Tomove sobe gdje sam ostavila mobitel. Tom je potrčao zamnom.
-Znaš da nisam posumnjao u tebe, jelda, mila?- rekao mi je i uhvatio me za ruku.
-Lažeš!- nasmješila sam se. -Ali o tome ćemo kasnije, ništa mi sad ne može pokvariti raspoloženje!- uzbuđeno sam ga zagrlila. Stisnuo me jako, kao da me nije bilo godinama. Nastavila sam poskakivati po kući do njegove sobe gdje sam prekopavala džepove hlača kako bih našla mobitel.
-Na ormariću ti je. Ostavila si ga sinoć.-, pokazao mi je rukom na ormarić, a njegov pas (da, još uvijek me slijedio) je zalajao. Brzo sam ga zgrabila i počela kopati po imeniku.
Post je objavljen 30.12.2009. u 17:20 sati.