I sljedeće što znam je da sam sjedila u avionu pored neke plavokose žene.Promeškoljila sam se,a ona me pogledala smiješeći se.
-Napokon si se probudila.
-Što se dogodilo?Gdje sam?Tko si ti?Zašto sam ovdje?Kuda idemo?Što mi se to događa?????
-Trenutno se nalazimo u avionu,kao što vidiš.Pripazi na ponašanje,ljudi te gledaju.Dobila sam zapovijed od gđice Joy da te...
-Znala sam da je ona iza ovoga...Otela me bez dopuštenja mojih roditelja,bez mog dopuštenja!!!!!
-Dopuštenje tvojih roditelja ima.Za tvoje ne znam.Samo moram paziti na tebe za vrijeme puta i dati ti sve što trebaš.
-Moji roditelji?Dali dopuštenje toj kozi?Pa ni ne poznaju ju!Ni ja ju ne poznajem!
-Ne znam.To ćeš rasčistiti s njom.
-O da hoću!! Kuda idemo?
-U Osaku.
-JAPAN?????!!!!!!!!
-Da.Sletjet ćemo u Osaki.Tamo ćemo nešto pojesti,pa te vodim u kupovinu.
-Možemo navečer van?-pokušala sam gledati pozitivnu stranu.Vidjet ću Japan.
-Ne.Prije no što padne mrak,krećemo mojim autom do Tottorija.
-Tottori?Kakvo je to ime?-smijala sam se nadajući se da je sve san i da ću se uskoro probuditi u svom krevetu.
-Japansko.Tamo će te preuzeti netko drugi.Bogu hvala!-ovo zadnje promrmljala je sebi u bradu,no čula sam ju.
-A kako se ti zoveš?
-Sara Mitchoff.
-Gabriella Monteou.
-Znam.Drago mi je.Valjda ćemo izdržati jedna s drugom jedan dan.
Nasmijale smo se,a zatim mi je Sara pričala o Tottoriju.Već mi se svidio.Možda ovo ipak neće biti tako loše...Osim činjenice da ganjam ludog maskiranog ubojicu,bila sam odlično!
Post je objavljen 30.12.2009. u 14:53 sati.