Jesam…dobra sam, zaista jesam, imam drage prijatelje, zaista imam…
I oni imaju mene, zaista imaju…
I dajem i poklanjam i uzvraćam i… slušam, slušam, slušam…njih..
i probleme i tužne priče, a onda zajedno tugujemo..i plačemo .
i veselje i sretne priče, a onda se zajedno veselimo..pa opet plačemo..
…u svemu tome nekako ipak ne otkrivam sebe..ili rijetko…
tek kroz slike, događaje..i uvijek odmahnem rukom,
ako je dobro… smijem se i kažem…dobro je…i zadovoljno idem dalje…
ako je problem…namrštim se i kažem nije dobro.. ali eto,nije bitno…
i opet idem dalje…
nekako sve sama…
ne trebaju mi svjedoci, ni tješitelji…
volim se sama rastaviti, pa sastaviti, iako to sastavljanje baš ne ide lako..
ali to je moj način…
pa onda ispada da ne pričam, ne dijelim tajne, ne dijelim bol,
samim time.. ne puštam te neke ljude, koji su mi emotivno jako da važni
da me dosegnu unutra..i onda ispada da imam tajne…a imam ih…
i tu nastaje problem..jer bi neki vrlo rado do mene.. unutra…
Post je objavljen 29.12.2009. u 22:20 sati.