Marketing
U TIŠINI NOĆI
U tišini noći, dok se čuje samo lagano lupkanje kiše volim bit u društvu tipkovnice. I slagat riječi, tihe i sjetne. Vesele, razigrane, ponekad jako nespretne. Najviše me zasmetaju ove nespretne, kad ne mogu objasnit šta želim.
U tišini noći i misli nekako čudno lete.
Kraj je godine, po glavi se vrti film. Svode se računi, zbraja, pribraja.
One bankovne račune zanemarujem, pravim se da ne vidim. Volim crvenu boju ali ne i onu na računu.
Vrtim polako film od početka godine i pokušavam godinu ocijenit onako na brzinu. Dobra, loša, prolazna……
Dogodilo se u ovoj godini puno toga. Nekih stvari koje su onda, onaj tren bile jaaaako važne skoro pa se više i ne sječam. Privrtim tako ovaj moj blog pa se prisjećam. Tome mi zapravo i služi. Da se prisjetim nekih stvari.
Do pred sam kraj godine mogla sam reč da nam je 2009 godina bila skroz dobra. Loše stvari su se zaboravile a lipe pamtimo. Uspješno završena prva godina, završena gimnazija, maturalni ples, upis na fakultet, blogerska foto izložba . Sve ka po špagu.
A kraj godine…. Uh!
Volila bi kad bi postojala neka gumica ili nešto kako bi izbrisala zadnji dil godine.
Ili možda uletit u nekakav vremeplov. Jer stvarno je grubo kad nešto jako ružno uspije zakrilit cilu godinu, prekrit sve lipo. Jer uvik ćemo reč…. 2009e je…. pa tek onda spomenit lipe stvari.
Baš mi je šugav ovaj zadnji ovogodišnji post. Ali eto, mora se dikod i ovako nešto ispisat. Možda to jednostavno dolazi s godinama, kišom, jugom.
Slike naravno nemaju nikakve veze sa tekstom. Osim ove malo tmurne, oblačne boje. Tek toliko da malo vidite kako izgleda Primošten.
Post je objavljen 30.12.2009. u 08:18 sati.