Božićni blagdani malo su nas ulijenili i uspavali. Da ne pričam o tome kako su mi nešto i rebe postale tisne.
Ma kako i neće.
Bakalar, pečenje, sarme. Kolači, uz obavezne rafiole.
Vani vrime nikakvo pa se upali TV, DVD, video kazete. Peglanje dvosjeda pod obavezno.
I tako je nedilja bila krajnje vrime za micanje iz kuće. Naravno, uz obavezno dogovaranje i pregovaranje kad kome triba auto.
Nebo je i dalje jako, jako oblačno, ali nema veze. Kapa i rukavice su ionako uvik pri ruci. Još samo kišobran i možemo uđir.
Namjera nam je napravit samo po ure, uru đir po friškoj ariji. I nećemo daleko, laganini, vrlo blizu sa malim, crvenim divom.
I tako lagano, lagano, uz more parking misto nađemo bez problema.
Slika skroz drugačija nego liti. Liti je ovde jednostavno nemoguća misija negdi uparkirat auto.
More je onako naoko skroz mirno. Ali samo dok ne dođe u kraj.
A onda…… wrummmmm…..
More udre…. Eksplozija…..
Jupiiiii…..
Ovo neće bit samo šetnja!
Brzo, ruke u torbicu, aparatić u ruku i ….
Ha, ha…. Postala si lovica na valove!
Pa sam stala po nekakvim gredama!
A vidi ovi pijesak!
Brzo, brzo…. Saće u kraj!
Aj niza skale!
Neću, smoćit će mi aparat!
Ma daj…. Neće….
Vidi koja pjena!
Pa lagano okolo.
Uz ciku, vrisku i smijanje.
Jer…. Tribalo je ulovit pravi trenutak i pritrčat priko ovog mora.
Sva srića da sam obula stare čizme!
A uz samo more, cviće.
I tako je prošlo jedno oblačno popodne.
Post je objavljen 28.12.2009. u 08:34 sati.