Primio me oko pasa. Jednu je ruku stavio na moja leđa kako bi me podupro. Bila sam sitna u usporedbi s njim. Bio je ogroman. Zagrlila sam ga. Ubrzo sam osjetila njegovu ruku na svom dupetu. To valjda dolazi refleksno. Počeo me stiskati sve jače. Uskoro se nevini poljubac pretvorio u žvaljenje. Nije bilo posebno agresivno, ali je ipak bilo žvaljenje. Svojim je jezikom strasno, ali opet nježno dodirivao moj. Počeo me ljubiti po licu i polako se spuštao na vrat. Uistinu je bio profesionalac.
-Kad ću te ponovno vidjeti?- progovorio je između poljubaca.
-Pa ionako stalno visiš u mom uredu, nikome neće biti sumnjivo.- odvratila sam sarkastično. Nastavili smo razmjenjivati poljupce. I tako smo ostali u tom položaju poprilično dugo. Nismo se željeli odljepiti jedno od drugoga. Znala sam da ću ga jednom morati pustiti, ali mi je nekako jako prijala njegova blizina. Nakon nekoliko trenutaka smo prestali. Pogledao me duboko u oči. Znala sam da je nesretan. I takav je već dugo. Dodirnula sam mu obraz. Blago se nasmiješio.
-Jesi slobodna večeras? Htio bih te izvesti.- rekao mi je i pogledao me onim svojim pogledom na koji sam uvijek padala. Pa tako i ovaj put.
-Ne, imam bolju ideju.- začudio se, ali opet prihvatio igru. -Dođi k meni, spremit ću nam večeru.- rukama sam prošla po njegovim.
-Ti? Ti znaš kuhati?- zločesto se osmjehnuo.
-A šta misliš, ko ti je kuhao u Južnoj Africi?- stavila sam ruke na bokove.
-One splačine si ti spremala?- nasmješio se. Otvorila sam širom usta i udarila ga po ruci.
-Au!- protresao je ruku i nasmijao se. -Šalim se, nije bilo loše. Ok, bilo je najbolje što sam ikad probao.- nadodao je kad je vidio moj izraz lica.
-Drago mi je što tako misliš.- rekla sam i nasmješila se.
-Super, kad da dođem?- primio me za ruku.
-Ne znam...Dođi tamo oko sedam.- slegnula sam ramenima.
-Vidimo se onda. Sad stvarno moram ići.- nagnuo se kao da će me poljubiti, ali nakraju je ipak odabrao obraz. Začudila sam se. Krenuo je odlaziti, no ja nisam pustila njegovu ruku. Okrenuo se prema meni.
-I nakon svega dobijem samo pusu u obraz. E pa baš si neki...- pravila sam se uvrijeđenom.
-A smijem to? Mislim, smijem onak doć i poljubit te? Onak, na hodniku recimo?- raširio je svoje velike smeđe oči.
-Da, smiješ. Zapravo, nisam sigurna. Moram pogledati u pravilnik.- našalila sam se. Oboje smo se nasmijali. Stavio je ruke na moje bokove, primaknuo me sebi i utisnuo takav poljubac...skoro nisam mogla disati. Nasmješio se i otišao. Sjela sam za svoj stol i počela razmišljati, a onda...onda sam shvatila da više nemam žvakaću u ustima.
-Ti lopove mali...- rekla sam sebi u bradu i potrčala van za Tomom. To mi je bila zadnja koju sam prokrijumčarila ovaj tjedan. Nisam ga zazvala jer više nisam bila sigurna kako da ga oslovim s obzirom na pravilnik. Dotrčala sam i povukla ga za rukav. Okrenuo se i nasmješio.
-Ovo tražiš?- i napuhao balon.
-Aha. Mogu ju dobiti natrag.- prekrižila sam ruke na prsima.
-Što će biti ako kažem ne?- i napuhao još jedan balon.
-Ne odgovaram za svoje postupke. Znaš da žvake ovdje nisu dozvoljene? Zato što ih ne možemo kupiti u objektu, dakle...nisu dozvoljene.- rekla sam mu.
-A opet...ti žvačeš.- izazivao me namjerno. -Ali dobro. Uzeo sam ti ju samo kako bih iskušao onu tvoju teoriju. Dakle, smijem te poljubiti tu, nasred hodnika, i ti se nećeš naljutiti, jel tako?- zagrlio me gledajući me u oči.
-Da, tako je.- okrenula sam očima. Zločesto se nasmijao i poljubio me. Pored nas je prošla Dunja.
-Bok.- reče odjednom. Onda me pogledala onim pogledom hoćusvedetaljenakavi. Kimnula sam. Produžila je s osmijehom na licu.
-Tom?- pogledala sam ga
-Reci.-
-Još mi nisi vratio žvaku.- zagrlila sam ga oko vrata.
-Uf, sorry. Ne ide mi baš vraćanje žvaki. Ajmo probat ponovno.- i nagnuo se i poljubio me. -Ne, nije uspjelo. Hoćemo još jednom?- i ponovno me poljubio.
-Zar nisi rekao da moraš ići?- već me počeo živcirati.
-Aha. Daj, evo vratit ću ti žvaku, obećajem.- počeli smo se ljuljati.
-Dobro. I to po mogućnosti prije nego dođe ona baba.- rekla sam i poljubila ga. Ukrala sam svoju žvaku natrag.
-Ako te pita što za nas, zajedno smo od prije nego što si počela tu raditi. Reci joj da sam te zato i prebacio ovdje.- namignuo mi je.
-Tako se zaobilazi pravilnik, jeli?- nasmješila sam se.
-Pa...možeš to tako nazvati.-duboko je udahnuo i ispuhao zrak. Zagrlio me u znak pozdrava i otišao. Neko sam vrijeme gledala za njim, a onda sam skužila da ne odlazi na Sjeverni Pol i da ću ga uskoro vidjeti. Na kavi s Dunjom ispričala sam joj sve, a ona me zadivljeno slušala. A onda mi je napokon počela pričati o Georgu i sebi. Bili su divan par.
***
Bila sam potpuno spremna. Stigla sam malo pospremiti i stan, skuhati večeru i ispeći neki kolač kao desert. Sad sam još samo njega čekala. Obukla sam neke crne rifle (Bogu hvala, u mom stanu su hlače dozvoljene) i crnu majicu s veeelikom ilustracijom Barneya iz Obitelji Kremenko. Obožavala sam tu majicu u svakom pogledu. Obula sam svoje omiljene tenisice i kosu svezala u rep. Odjednom se oglasilo zvono na vratima. Poskočila sam.
-Idem!- povikala sam. Pogledala sam se još jednom u veliko zrcalo u hodniku i otvorila vrata. Bio je okrenut leđima. Nosio je onu predobru plavu jaknu s nekakvim zakovicama i široke plave traperice. Okrenuo se. U ruci je držao ružu. Samo jednu crvenu ružu.
-Bok. Ovo je za tebe.- i pružio mi ružu.
-Ej, hvala ti. Uđi.- primila sam ružu i pokazala rukom na unutrašnjost stana. -Divna je.- rekla sam misleći na ružu. -Idem po nekakvu vazu kako bih je stavila unutra.- otišla sam do kuhinje i potražila vazu. On se udobno smjestio na kauč skidajući jaknu. Sada je bio u sivoj majici kratkih rukava. Dobro, nisu bili baš kratki, bolje rečeno do lakta.
-Lijepo si se ti ovdje smjestila.- komentirao je gledajući uokolo i promatrajući zidove i namještaj.
-Pa..da. promjenila sam neke stvari.- rekla sam točeći vodu u vazu i stavljajući ružu unutra. -Hoćeš nešto popiti?- pitala sam ga.
-Ne znam. Što imaš?- okrenuo se prema meni.
-Bila je jedna boca vina kad sam došla ovdje. poprilično je staro, sigurno je dobro. Mogli bismo ju otvoriti.- rekla sam.
-Aha, može.- kimnuo je glavom.
-Super, idem po nju.- rekla sam i otišla do smočnice gdje sam ju držala. Zapravo, kad sam došla tu nije bila nikakva boca, nego sam ja danas potrošila 100 Eura na to sranje. Nisam htjela da on zna kako sam se trudila oko ove večere. Baš sam zla. Vratila sam se u kuhinju i uzela otvarač za boce.
-Ok...Sad dolazi onaj dio koji ja baš ne znam, ali ajde...- rekla sam i počela vrtiti otvarač.
-Čekaj, pomoći ću ti.- rekao je i počeo mi prilaziti. Stao je pored mene.
-Ok...Što sad?- nasmijala sam se. Osmjehnuo mi se.
-Sad moraš...- stao je iza mene i primio moje ruke svojima. -...povući ove ručice sa strane. Ovako.- rekao je i pritisnuo ručice zajedno s mojim rukama. Bio je baš snažan, činilo se kao mačji kašalj. -Vidiš? Sad smo izvadili čep. Sad još samo moraš maknuti otvarač. Evo ga.- i maknuo otvarač. Pogledao me. Okrenula sam se prema njemu. Njegov me miris omamljivao. Poljubio me. Uzvratila sam. Zagrlio me. Izgubila sam se u njegovoj širokoj odjeći. Poljubac se uskoro pretvorio u divlje žvaljenje. Odvezao mi je kosu. Primio me za dupe i podigao u zrak. Nogama sam se uhvatila za njegove bokove. Divljački smo se ljubili.
-Kome još treba vino.- progovorio je tražeći kauč. Srušili smo se na kauč. Sjedila sam na njemu. Skinuo mi je majicu i počeo otkopčavati grudnjak. Htjela sam ga zakopčati, no on me opalio po prstima u onom pec, pec stilu. Svukla sam mu majicu i okrenula se. Sada je on bio na vrhu. Onda, ne znam točno kako, zaustavili smo se. Zakopčao mi je grudnjak i obukao majicu. I ja sam isto učinila njemu.
-Stvarno mi je žao. Nisam to trebao pokušati. Stvarno nisam...-
-Hej!- prekinula sam ga. -Jesi li vidio mene da se bunim? Ne, e pa prema tome, nije samo tvoja krivica. Idemo uživati u poprilično starom vinu koje sam danas kupila na placu.- oboje smo se nasmijali. Donijela sam čaše i bocu. Sjela sam pored njega. Obgrlio me jednom rukom i naslonio moju glavu na svoje rame.
-Imaš super pogled.- rekao je odjednom.
-Njah...živcira me.- ispila sam gutljaj. Nasmijao se. -Nego...reci mi nešto. Ali budi iskren, ok?- pogledala sam ga.
-Ah, sad...iskrenost...pa evo, ako budem lagao, obećajem da neće biti predrastično.- i otpio par gutljaja.
-Dobro. Ionako je pitanje čudno. Zašto si ti tako...mislim...zašto si tako...ma znaš...- zamuckivala sam.
-Ne kužim.- začuđeno me pogledao.
-Znaš...ono...tužan.- pogledala sam ga. Nestao mu je smješak s lica. Pogledao je ispred sebe i nagnuo se kako bi dohvatio čašu sa stola. Izvukao je ruku i nalaktio se na koljenima.
-Nisam tužan. Samo rastresen. Da, samo rastresen.- i pogledao naprijed. Uspravila sam se i uhvatila ga pod ruku. Pogledao me i nasmješio se.
-Rekao si da nećeš predrastično lagati. A lažeš koliko si dug i širok, a to je fakat puno.- nasmješio se.
-Hoćeš da budem iskren?- okrenuo se.
-Molim lijepo.- pogladila sam ga po glavi.
-Ok...iako nećeš shvatiti, ali ajde.- jednu je nogu podvukao ispod druge i na taj način sjeo. Tako je bio potpuno okrenut prema meni. -Znaš ono kad si klinac i onda planiraš svoj život. Razmišljaš, sa toliko i toliko godina ću raditi to i to...znaš to, jel?- pogledao me i kimnula sam. -E...ja imam 20 godina. I shvatio sam da....sve što sam planirao...zapravo, jedina stvar koja se ostvarila je Tokio Hotel. Svi moji ostali planovi i snovi...to je sve propalo. I to zato što se nisam usudio priznati da to želim. Da to stvarno želim. Volio bih biti zaljubljen i htio bih da mene netko voli. Razumiješ? Da bude obostrano. I mislim...dobro, to još nisam siguran, ali mislim da želim djecu. Sina. Želim sina. Još toliko toga što sam želio postati...pošten čovjek. To sam želio biti. I moj očuh je želio da to budem, a ja sam postao obična varalica. Onaj najgori oblik varalice. Ja varam sam sebe.- i primio me za ruku. Neko sam ga vrijeme gledala. -Znao sam da nećeš shvatiti.- okrenuo se i otpio par gutljaja.
-Ne, ja te u potpunosti razumijem. Vidiš...ja imam obitelj. U Hrvatskoj, jel. Imam sestru, mamu, tatu...braću...s njima nisam razgovarala...ne sjećam se od kad. Mislim da ih ne bih ni prepoznala kad bih ih sad vidjela na cesti. Tata i ja smo se jako posvađali kad sam otišla u Južnu Afriku i nitko nije razgovarao samnom od tog dana. Nisam se ni ja baš trudila uspostaviti kontakt s njima.- slegnula sam ramenima. -Razumijem te, skroz. Nekad jednostavno sve ne ispadne kako želimo. Snovi se izjalove. Događa se.- rekla sam i otpila par gutljajeva. Gledao me poluotvorenim ustima. -Bitno je da imaš nekoga na koga se možeš osloniti. Uvijek možeš pronaći takve ljude.- rekla sam i potapšala ga po koljenu. -E, da. A hrana?- nasmješila sam se.
-Ah, super. Umirem od gladi. Samo nemoj da bude neka trava, molim te. Mislim, znaš da Bill i ja već dulje vrijeme, čitaj, 7 godina, pokušavamo postati vegetarijanci, ali stvarno...sad mi se ne jede trava.- složio je neku čudnu facu.
-Uf, šteta. SKuhala sam šparoge.- našalila sam se.
-Bljak! Tko to može jest. Uf, to je gadno!- komentirao je s kauča.
-Hahaha! Ma šalim se, što ti je. Ja ne mogu to progutati.- nasmijala sam se. Donijela sam večeru na stol. Spremila sam nam teletinu ispod peke (iako nije bila originalna peka), pire krumpir, gljive i ispekla sam kruh. Zelena salata i čaša vina bile su samo točka na i. Kad sam donijela hranu koju sam poprilično lijepo dekorirala.
-Voila!- uzviknula sam kad sam stavila hranu na stol.
-Wau, ovo stvarno super izgleda. I super miriši.- nasmijao se. Onda je odrezao komadić teletine, pokupio sve moguće priloge i kušao kruh. -U, jebote, pa ovo je i fino!- rekao je gotovo punim ustima. Nasmješila sam se i sjela pored njega. I ja sam probala. Ispalo je prilično dobro.
-Znaš, mogu ja i bolje.- pohvalila sam se.
-Naravno da možeš, zlato!- rekao je i poljubio me. Zlato? Ja bih za sebe prije rekla cirkonij, ali ajde. Nek mu bude. Pojeli smo prilično brzo jer je zaista bilo ukusno. Zagrlio me.
-Super kuhaš.- rekao je i poljubio me u obraz. Drugom je rukom zgrabio daljinski i upalio TV. Gledali smo neki glupi film i smijali se dramatičnim scenama. Stalno me ljubio u kosu, kao da je htio da mu pokažem malo nježnosti. Ja sam baš bila nježna danas, pa sam položila glavu u njegovo krilo. Gladio me po glavi prolazeći prstima kroz moj kosu. Sva sreća pa nije bila preduga. Onda je odjednom stavio ruku pod moj vrat i podigao me prema sebi. Poljubio me. Ponovno smo se počeli ljubiti i gubiti kontrolu. Jedina je razlika u tome što se ovaj put nismo zaustavili.
Post je objavljen 27.12.2009. u 13:49 sati.