Ovo je trebao biti blog koji bi opisivao moje poglede na svakodnevne životne situacije. Ali....
21.12.2009... sati je 12.19... Javljam se na poziv svoje bivše supruge. Izbezumljeno mi javlja da hitno dodjem. Na pitanje 'sto se desilo', odgovor je kratak: 'Dodji, 'klinac' (ime je iz razumljivih razloga skriveno) je imao problem na treningu, s trenerom. Dodji i ne pitaj ništa'...
Pretpostavljam što se moglo desiti. Neznam u kojoj mjeri. Ali, molim Boga da se varam. Bog mi nije uslišio tu molbu.
Ulazim, 'bivša' je izbezumljena. Blijeda kao krpa, sva se trese. Sjedamo i 'klinac' mi priča sto se desilo.
Šok...Nevjerica...Bijes...Tuga...
Tog trenutka za mene vrijeme staje.
Postajem svjestan da se to ne 'dešava nekom drugom, tamo negdje daleko'.... To se desilo NAMA, u našem gradu, u našem susjedstvu!!!!!!!!
Što učiniti? Ostati sa djetetom ili otiči u klub i ubiti trenera? Ostati s djetetom ili završiti na robiji?
Prisječam se što sam znao govoriti kada smo u društvu pričali što bi učinili da se to nama desi. Moj odgovor je bio decidiran: 'UBIO BI GADA NA LICU MJESTA, BEZ RAZMIŠLJANJA'.
Zašto ne odlazim u klub? A samo par minuta sam udaljen...
Zašto ne stojim iza svojih riječi koje sam toliko puta ponovio i u koje sam bio siguran?
Zašto ostajem i ne uzimam PRAVDU u svoje ruke?
Uzimam telefon i zovem policiju!!!
Dok ih čekamo, glavom mi prolaze riječi klinca.
Tata, rekao mi je da čemo imati jedan test, koji on radi sa svakim članom kluba...
Rekao mi je da se skinem u gačice i legnem na trosjed...
Legao je kraj mene i dirao me...
Zavukao mi je ruku u gaće dirao mi guzu...
Tata, nije me pustio, bilo me strah...
A onda mi rekao da legnem na trbuh i skinuli smo se...
Rekao mi je da se opustim ......
A ima samo 12 godina!!!!!!!
dalje ne mogu....
Dal' je sada onaj pravi trenutak da odem i da ga ubijem? Da, idem...
I u tom trenu me zove 'klinac'...
'Tata, budeš bio samnom kada dodje policija?' pita me...
'Naravno sine, tu sam, s tobom i ne puštam te', odgovaram nježno i odlazimo u sobu....
Glavom mi prolazi pitanje koje bi najrađe postavio: 'Sine, zašto nisi odmah otišao, pobjegao. Pa znaš koliko puta smo o tome pričali?
Ne postavljam ga... Govorim mu kako je najhrabrije dijete na svijetu i da sam ponosan na njega što nam je odmah ispričao. Što nije tajio.
Mjenjamo temu. Pričamo o nečem sasvim desetom. On se smije. Ja se silim na smijeh. A nutrina puna tuge...
U njegovom ponašanju kao da se nije desila tragedija. Kasnije saznajemo od psihologa da je to uobičajena reakcija djeteta na šok, njegov obrambeni mehanizam. Da ga barem ja mogu imati...Ali nemam ga...
Dolazi policija. Dva policajca u civilu...
Vidi se kroz razgovor da nemaju iskustva u ovakvim situacijama...
'Klinac' im priča što se desilo...3.put...
Ponovno se, kroz priču, vrača u klub...I mi zajedno s njim....
Bol u prsima, suze na očima...Okrečem glavu da ih ne vidi....
A 'klinac'? Najhrabrije stvorenje u toj prostoriji!!!
Policajci ostaju šokirani...neznaju što reci... interesiraju ih detalji oko spolnih organa a neznaju kako da postave pitanje...očito je da nisu osposobljeni za tako nešto... uskačem i pitam ja...
Nakon što su nas saslušali, odlazimo u postaju. 'Klinac' i ja, 'bivša' ostaje...
I tu počinje dodatna kalvarija... Od 13.30 do 18.00 sati...da ne duljim o detaljima ali...
ponavljanje priče dvjema policajkama za maloljetnu delikvenciju...4.put
dolazi jos jedan detektiv, ponavljanje priče...5.put
dolaze detektivi koji su priveli trenera, ponavljanje priče... 6.put
i napokon dolazi jos jedan policajac, ponavljanje priče... 7 put
Kako se osječalo dijete? U pauzama između ponavljanja je zabavljao sve prisutne...Nasmijavao nas je forama...a u ponavljanjima je iznova i iznova prolazio kalvariju...I ja zajedno s njim....
Svakim ponavljanjem, odumirao je dio mene...nepovratno....
Ne, ni to nije kraj... Ostaje nam da odemo u bolnicu na pregled, za skupljanje dokaza...
Na putu prema tamo, pita ma: 'Tata, budemm i tamo morao pričat što se desilo, dosta mi je ponavljanja?'
-'Nečeš sine, više ne', odgovaram mu....
U bolnici uzimaju mu, čupajući, vlasi kose...čupajući mi uzimaju i dlake sa predjela spolovila...režu mu nokte...uzimaju bris (analni)...vade krv...
A on? Zabavlja osoblje...
I napokon, sve smo obavili.... Idemo doma...
Izmrcvareni...
Tog dana, pedofil nam je ušao u život i nepovratno ga promjenio...
P.S. Ostali postovi bit će o tome što sam otkrio u dva dana. A samo sam zagrebao po površini!!!!
Post je objavljen 24.12.2009. u 21:25 sati.