I šta ću sad dok normalan svit spava
nego il krunicu il devetnicu.
Devetnicu ću.
Mali Isuse, onda što da ti kažem -
dobro jutro? Ali još nije jutro. Vani je mrak.
Dobar ti san ... mali Isuse...
dok ja evo razmišljam malo
o tome kako je Bogu ležati na slami.
Pa.... meko je ... nije na samu drvetu. Dobro je...
Pa u mislima pjevušim... na neku poznatu polj. melodiju:
''nema krevetića, a ni jastučića
sve što ima pod glavicom - slama ili pića''
I razmišljam o običaju jednih sestara da stave jaslice prije Božića,
ali dok još ne stave tvoju figuricu pomalo stavljaju - slamu...
Ipak slamu ne stavljaju tek tako...
Imaju kod sebe slamice i onda za svaku učinjenu žrtvu uzmu jednu slamicu
koju će odnijeti u jaslice -
samo da Tebi, mali Isuse, bude mekše...
Mora se priznat da im je baš lip taj djetinji Božićni običaj.
Ta je slamica tebi, mali Isuse, sigurno drag ležaj.
Ležaj sačinjen od žrtava i žrtvica.
A imaju jedni tamo i druge običaje,
da se upute od crkve do crkve i razgledaju jaslice.
Ne tek tao turisti, mada bude i toga, nego pobožno
osluškujući što ćeš im šapnuti.
I ako ostanu dovoljno dugo i ako baš žele čuti - čuju Te da im govoriš:
... i radi tebe sam se s neba spustio na slamu...
došao sam Ti upomoć...
da Te jednom privedem k sebi
u Vječnost!
...........
Pajki, pajki, mali Isuse...
a mene pusti da pričam...
i ... skupim pokoju slamicu
da ti bude mekše...
Post je objavljen 20.12.2009. u 05:38 sati.